Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog davanja lažnog iskaza

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u radnjama okrivljenog nisu sadržani svi elementi krivičnog dela iz člana 335. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim i osuđen, budući da u izreci prvostepene presude nedostaje objektivno obeležje predmetnog krivičnog dela – a naime, da je na lažnom iskazu zasnovana odluka u upravnom postupku.

Odredbom člana 335. stav 1. KZ je propisano da svedok, veštak, prevodilac ili tumač koji da lažan iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekršajnom ili upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku, kazniće se zatvorom do tri godine, dok je stavom 2. tog člana propisano da će se kaznom iz stava 1. navedenog člana kazniti i stranka koja prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da lažan iskaz, a na tom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku.

Iz izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Zrenjaninu, proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, kao stranka u upravnom postupku, dao lažan iskaz, na način bliže opisan u izreci, te je na osnovu tog njegovog iskaza, od strane službenika u Ambasadi Republike Srbije, izrađen putni list broj 057920, nakon čega je izdati putni list istog dana i upotrebio prilikom prelaska granice pri povratku iz Mađarske u Srbiju, pri čemu je bio svestan svog dela, njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom na opisani način preduzeo radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, jer je kao stranka u upravnom postupku dao lažan iskaz, a na osnovu tog iskaza je zasnovana odluka donesena u upravnom postupku- da se okrivljenom izradi, odnosno izda putni list.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi s tim navodi da su pobijane presude zasnovane na odbrani okrivljenog AA datoj u predistražnom postupku, koja je po oceni branioca, nepodobna da bude dokaz u predmetnom postupku, jer je „istražni postupak“ vođen zbog krivičnog dela iz člana 358. stav 1. KZ i u odnosu na to delo je okrivljeni izneo svoju odbranu, pa branilac smatra da se takva odbrana okrivljenog ne može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku u kome je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 335. stav 2. u vezi stva 1. KZ.

Međutim, po nalaženju ovog suda, a kako je odbrana okrivljenog AA data na zapisniku Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu Kt 2089/16 od 17.01.2017. godine, kao i na zapisniku o glavnom preresu 3K 304/17 od 23.10.2017. godine, u svemu u saglasnosti sa odredbama člana 85. do 90. ZKP koje regulišu dokaznu radnju – saslušanje okrivljenog, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Stanića, da je odbrana okrivljenog nezakonit dokaz. Pri čemu činjenica da je krivična prijava protiv okrivljenog podneta zbog krivičnog dela iz člana 358. stav 1. KZ i da su u tom pravcu preduzete dokazne radnje pre podnošenja optužnog predloga, a da je nakon toga došlo do prekvalifikacije radnji okrivljenog i protiv istog podnet optužni predlog zbog krivičnog dela iz člana 335. stav 2. u vezi stava 1. KZ, po nalaženju ovog suda, bez uticaja je na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, iz razloga što odbrana okrivljenog predstavlja jedinstvenu celinu u toku postupka, u kojoj se okrivljeni u konkretnom slučaju izjašnjavao u pogledu jednog te istog životnog događaja, i koju odbranu kao takvu, sud ceni u sklopu svih ostalih izvedenih dokaza, nevezano od pravne kvalifikacije radnji okrivljenog.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić