Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti; krivično delo nošenja oružja

Na osnovu člana 348. stav 6. Krivičnog zakonika od okrivljenog je oduzet pištolj marke CZ 9 mm para, fabričkog broja ..., sa 15 komada metaka za isti.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka sudu plati novčani iznos od 87.693,60 dinara, a na ime sudskog paušala iznos od 10.000,00 dinara, na broj tekućeg računa naveden u izreci presude, a VJT u Sremskoj Mitrovici iznos od 95.247,60 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su oštećeni AA i BB radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 977/21 od 02.02.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Ilije Rajića preinačena je prvostepena presuda samo u delu odluke o krivičnoj sankciji pa je okrivljenom za krivična dela za koja je tom presudom oglašen krivim i to za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru, dok su žalba branioca u preostalom delu, kao i žalba VJT u Sremskoj Mitrovici, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Ilije Rajića, advokati Arsenije Katanić i Dean Moćić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine u celosti pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da u pogledu odluke o kazni preinači pobijane presude i primenom odredaba o ublažavanju kazne okrivljenom izrekne kaznu ispod zakonom propisanog minimuma za oba krivična dela za koja se tereti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Ilije Rajića, je neosnovan.

Branioci okrivljenog u zahtevu ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navode da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Prema stavu branilaca, da bi se radilo o predmetnom krivičnom delu, u situaciji kada okrivljeni oružje za koje ima važeću dozvolu za držanje, iz svog stana u kojem ga u skladu sa propisima čuva prenosi na drugo mesto gde takođe ima obezbeđeno mesto na kojem ga drži, potrebno je utvrditi postupanje okrivljenog suprotno odredbama Zakona o oružju i municiji, čije norme u konkretnom slučaju predstavljaju dispozitivne norme. Kako pravnosnažnom presudom nije utvrđeno koje je dispozitivne norme okrivljeni prekršio, to je odbrana mišljenja, da radnje koje je okrivljeni preduzeo ne predstavljaju krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Ovo pogotovo, imajući u vidu da je okrivljeni oružje prenosio u skladu sa članom 33. Zakona o oružju i municiji, uredno spakovano na bezbednom mestu – u kaseti automobila ispred suvozačevog mesta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, dok je stavom 5. istog člana propisano kažnjavanje onog ko neovlašćeno nosi predmete iz stava 1. ovog člana za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i mestu bliže opisanim u izreci u vozilu kojim je upravljao neovlašćeno nosio vatreno oružje - jedan pištolj marke .... sa 15 metaka, a za isti pištolj je imao dozvolu za držanje, ali ne i za nošenje.

Opisane radnje koje je okrivljeni preduzeo, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, budući da je okrivljeni neovlašćeno nosio pištolj i municiju imajući odobrenje samo za nabavljanje i držanje i time je ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim. Pri tome, iako je krivično delo iz člana 348. Krivičnog zakonika po pravilu blanketno krivično delo, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, okolnost što u konkretnom slučaju u izreci presude nije navedena blanketna norma koja je prekršena, nije od značaja za postojanje konkretnog krivičnog dela, imajući u vidu da izreka presude sadrži bitne elemente tog krivičnog dela, kako su oni propisani u zakonu. Pored toga, o okolnostima koje se tiču prenošenja navedenog oružja i municije u skladu sa članom 33. Zakona o oružju i municiju se, odgovarajaći na navode žalbe istovetne navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, izjasnio Apelacioni sud u Novom Sadu, nalazeći da su isti neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 977/21 od 02.02.2022. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav, da je okrivljeni kritičnom prilikom bez dozvole, nosio predmetno oružje i municiju, koja je bila u pištolju tako da se on mogao odmah upotrebiti (strana 6., drugi i treći pasus obrazloženja), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz navedenih razloga neosnovano se podnetim zahtevom branilaca okrivljenog ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom branilaca okrivljenog u pogledu krivičnog dela iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, ukazuje da je sud odlukom o kazni učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. tačka 3) Krivičnog zakonika, jer je kao otežavajuća okolnost cenjena kvalifikatorna okolnost - da je u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi izgubila život oštećena VV, koja je u to vreme imala 39 godina, koja nijednom svojom radnjom nije doprinela nastanku saobraćajne nezgode i da su iza oštećene VV kao oštećeni ostali njeni brat i majka koji su iskazali zainteresovanost za krivično gonjenje okrivljenog.

Odredbom člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda okolnosti, koje je sud cenio kao otežavajuće na strani okrivljenog ne predstavljaju okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela u pitanju. Suprotno navodima zahteva, sud kao otežavajuću okolnost nije cenio nastupelu posledicu – smrt pokojne oštećene VV, već životnu dob iste u momentu nastupanja posledice – godine života kao i posledice za oštećena lica – članove njene porodice u okviru preuzimanja odgovornosti okrivljenog za posledice svojih radnji, na šta je ovlašćen, dok je okolnost da oštećena nijednom svojom radnjom nije doprinela nastanku saobraćajne nezgode, cenjena u sklopu ličnosti pokojne oštećene.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama prilikom odmeravanja kazne okrivljenom sud je pravilno primenio odredbu člana 54. Krivičnog zakonika, dakle, nije cenio okolnosti koje predstavljaju obeležja krivičnog dela u pitanju.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branilaca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Ostalim navodima, branioci u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuju na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavanjem činjeničnih utvrđenja suda i iznošenjem sopstvenog viđenja događaja, kao i ukazivanjem na pogrešnu ocenu od strane suda, činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji uz iznošenje sopstvenog zaključka da je okrivljenom sud previsoko odmerio kaznu, što predstavlja povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede navedenih odredaba, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u njihovo razmatranje i ocenu, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić