Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju nedozvoljenog zahteva za zaštitu zakonitosti

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 6. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Radivojevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K.br.8/23 od 11.06.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 666/24 od 25.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 09.04.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Radivojevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K.br.8/23 od 11.06.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 666/24 od 25.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu 4K.br.8/23 od 11.06.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 6. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim BB iz ... i to tako što je okrivljenom zabranjeno približavanje oštećenom na udaljenosti od 20 metara, pristup u prostor oko mesta stanovanja na 100 metara i svako dalje uznemiravanje, odnosno komunikacija sa oštećenim u trajanju od 2 godine računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Istom presudom oštećeni BB je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka oštećenom BB, Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu i Osnovnom sudu u Paraćinu, kao i da naknadi paušal sudu, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 666/24 od 25.12.2024. godine u stavu prvom izreke delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K.br.8/23 od 11.06.2024. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 6. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba branioca okrivljenog i u celosti žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Paraćinu, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena. U stavu drugom izreke presude okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, te je određeno da će o visini troškova nastalih pred sudom pravnog leka u smislu člana 267. ZKP odlučiti drugostepeni sud posebnim rešenjem, dok će o visini ostalih troškova odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem shodno članu 262. stav 2. ZKP.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Marko Radivojević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presude Osnovnog suda u Paraćinu 4K.br.8/23 od 11.06.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 666/24 od 25.12.2024. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude, kao i da na sednicu veća pozove Vrhovnog javnog tužioca.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP učinjenu po braniocu od strane drugostepenog suda. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da je drugostepeni sud povredio zakon kada je na pretresu održanom dana 25.12.2024. godine pročitao iskaze oštećenog i svedoka, te nalaz i mišljenje veštaka i pisane dokaze, a koji dokazi su ranije izvedeni pred prvostepenim sudom, iako se odbrana sa tim nije saglasila i izričito je zahtevala da se do tada izvedeni dokazi ponovo izvedu i to posebno ispitivanjem svedoka, oštećenog i veštaka, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 450. ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da je drugostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 449. ZKP, budući da u konkretnom slučaju nije bilo uslova za održavanje pretresa pred drugostepenim sudom, obzirom da je drugostepeni sud našao da prvostepena presuda sadrži samo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, a ne i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što je prema odredbi člana 449. ZKP uslov za održavanje pretresa pred drugostepenim sudom, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 449. ZKP. Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da je prvostepeni sud u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude iz razloga jer je sud bio nepropisno sastavljen samo od strane sudije pojedinca, trebalo da primeni odredbe člana 358. u vezi člana 237. ZKP, kao i odredbu člana 388. stav 1. ZKP, a takođe je u konkretnom slučaju navedene odredbe ZKP trebalo da primeni i drugostepeni sud na pretresu održanom pred tim sudom, te da glavni pretres, odnosno pretres, počne iznova i da se na istom najpre iz spisa predmeta izdvoje kao nezakoniti svi dokazi koji su prikupljeni i izvedeni u prethodnom prvostepenom postupku gde je postupao sudija pojedinac, a da se potom ponovo izvedu svi dokazi, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi članova 237, 358. i 388. stav 1. ZKP. Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene presude ocenio sve žalbene navode odbrane i to posebno one navode u kojima je isticano da nijedan izvedeni dokaz ne ukazuje da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 3), člana 438. stav 2. tačka 3), člana 450. i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Radivojevića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković