Ukidanje presuda zbog povrede zakona u opisu krivičnog dela u saizvršilaštvu

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Radoslava Petrovića, Biljane Sinanović, Dubravke Damjanović i Dragomira Milojevića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i okrivljene BB – advokata Verice Tojić Sretenović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K. br. 64/18 od 27.07.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 889/20 od 18.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.04.2021. godine, većinom glasova doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i okrivljene BB – advokata Verice Tojić Sretenović, UKIDAJU SE pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K. br. 64/18 od 27.07.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 889/20 od 18.01.2021. godine i predmet vraća Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K. br. 64/18 od 27.07.2020. godine, okrivljeni AA i okrivljena BB oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 1 mesec, u koju kaznu zatvora je okrivljenom AA uračunato i vreme koje je proveo u pritvoru od 08.12.2017. godine do 02.02.2018. godine, a okrivljenoj BB vreme koje je provela po rešenju o zadržavanju PS Zvezdara Ku. br. 20634/17 od 08.12.2017. godine do 10.12.2017. godine. Istom presudom prema okrivljenima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Na osnovu člana 261, 262. i 264. ZKP okrivljeni su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka, stim što će sud o visini troškova odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 889/20 od 18.01.2021. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljene BB – advokata Bojana Ječmenice i presuda Višeg suda u Beogradu K. br. 64/18 od 27.07.2020. godine preinačena, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenu BB zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 264. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu joj je uračunato i vreme koje je provela u zadržavanju u PS Zvezdara po rešenju Ku. br. 20634/17 od 08.12.2017. godine do 10.12.2017. godine, dok su žalba branioca okrivljene BB, advokata Bojana Jačmenice, u preostalom delu kao i u celosti žalba branioca okrivljenog AA, advokata Ljubisava Radosavljevića odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenog AA i okrivljene BB – advokat Verica Tojić Sretenović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijanu drugostepenu presudu ukine i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovno odllučivanje ili obe pobijane presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno suđenje i odluku.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da je pobijanim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenih, time što je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Naime, prvostepenom presudom su okrivljeni oglašeni krivim da su „dana 08.12.2017. godine u ... i to okrivljeni AA u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne i bitno, a okrivljena BB u stanju uračunljivosti, svesni svoga dela, čije izvršenje su hteli iako su znali da je takvo delo zabranjeno, neovlašćeno držali radi prodaje supstanice koje su proglašene za opojnu drogu i to 71,75 grama opojne droge cannabis koja u sebi sadrži THC (tetrahidrokanabinol) u procentu većem od 0,30% koja je proglašena za opojnu drogu i nalazi se na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, na taj način što su u sobi kuće u kojoj su zajedno živeli u ulici ..., u radnom stolu držali dve PVC kese i to jednu veću u kojoj se nalazilo 61,42 grama navedene opojne droge i drugu manju PVC kesu u kojoj se nalazilo 8,80 grama, kao i jednu elektronsku vagicu za precizno merenje na kojoj su pronađeni tragovi THC, amfetamina, kokaina, kreatina i kofeina, koje su okrivljeni koristili za razmeravanje droge, dok je na krevetu u istoj sobi pronađena plastična tacna na kojoj se nalazila rasuta materija biljnog porekla ukupne mase 1,53 grama za koju je takođe utvrđeno da se radi o delovima biljne materije i da se sastoji od delova biljke cannabis, dok je na radnom stolu pronađen ženski novčanih u kojem se nalazilo 27.500,00 dinara, koji potiču od opojne droge“, a koje radnje su pravno kvalifikovane kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Odredbom člana 33. KZ propisano je da ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

U izreci prvostepene presude navedene su - kao jedinstvene – radnje izvršenja krivičnog dela koje su, u suštini prepisani tekst zakonske odredbe člana 246. stav 1. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim kao saizvršioci. Navedeni su opojna droga, novac i drugi predmeti koji su pronađeni u sobi koju okrivljeni koriste, ali nije označeno kome ove stvari pripadaju, te kakve su pojedinačne delatnosti svakog od okrivljenih, što su činjenice od kojih zavisi primena odredbi o saizvršilaštvu, u smislu člana 33. KZ.

Kod krivičnog dela za koje su oglašeni krivim kao saizvršioci, svest o zajedničkom delovanju obuhvata ne samo svest o postojanju određene količine opojne droge u prostoriji gde žive, već i svest o nameni te droge, odnosno nameri njene prodaje. Činjenice koje znače nameru prodaje nisu opisane u izreci presude, a na osnovu količine i načina njenog držanja, kao objektivnih elemenata, ne može se izvući direktan zaključak o nameri prodaje, odnosno držanju opojne droge radi prodaje.

Imajući u vidu da je upravo namera za prodaju ne samo elemenat krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, nego i obeležje koje, kod manje količine opojne droge, razgraničava to krivično delo od krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ, propuštajući da ovo obeležje opiše u izreci presude, kao i činjenice bitne za primenu člana 33. KZ, prvostepeni sud je učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih AA i okrivljene BB – advokata Verice Tojić Sretenović i ukinuo pobijane presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, sud će otkloniti povredu zakona na koju je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, vodeći pri tome računa da li su okrivljeni svaki za sebe izvršili po jedno krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ ili možda neko drugo krivično delo, na primer krivično delo iz člana 246a KZ.

Imajući u vidu da su usvajanjem zahteva, u pogledu navedene povrede zakona ukinute pobijane pravnosnažne presude i predmet vraćen na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao ostale povrede zakona istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić