Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu krivičnog dela prevare

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 157/25 od 17.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Andrija Gligorijević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo ili da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u izreci presude nije opisan način na koji je krivično delo izvršeno, odnosno kojim je radnjama okrivljeni oštećenu održavao u zabludi. Branilac ističe razliku između opisa krivičnog dela iz člana 208. stav 1. KZ i člana 208. stav 2. KZ, koja krivična dela se razlikuju u pogledu namere, odnosno stavom 2. je propisan privilegujući oblik krivičnog dela koji se ogleda u nameri da se drugi ošteti, a ne i da se pribavi protivpravna imovinska korist. Pored toga, u konkretnom slučaju ostalo je nejasno kolika je visina navodne stečene protivpravne imovinske koristi.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

U izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni AA „u Paraćinu dana 04.12.2017. godine, sposoban da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, svestan zabranjenosti istog, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist doveo u zabludu oštećenu BB iz ... na način što ju je, usled nemogućnosti da u svoje ime potpiše pretplatnički ugovor sa mobilnim operaterom zbog ranijih dugovanja, naveo da ona u svoje ime, a za njegov račun potpiše sa mobilnim operaterom „VIP“ a sada „A1“, Ugovor o zasnivanju pretplatničkog odnosa broj 060... od 04.12.2017. godine, po kojem je preuzela mobilni telefon marke „Nok 6 black“ sa IMEI brojem ... i SIM karticom sa brojem 060... koji je nakon preuzimanja predala okrivljenom koji je navedeni mobilni telefon sa pripadajućom karticom koristio, a zatim održavao u zabludi da će mesečne račune plaćati, te je pokretanjem izvršnog postupka i donošenjem rešenja o izvršenju javnog izvršitelja Vesne Krstojević iz ... IIVK br.103/19 od dana 21.02.2019. godine, koje je oštećena primila dana 28.02.2019. godine nastavio da je održava u zabludi sve do nastupanja štetne posledice u toku aprila meseca 2022. godine, kada je na adresi prebivališta izvršnog dužnika, ovde oštećene BB iz ... pokušana izvršna radnja popisa i procene pokretnih stvari, a čime joj je okrivljeni AA oštetio imovinu u iznosu od 99.210,96 dinara, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje.“

U konkretnom slučaju, u izreci presude, pored ostalih subjektivnih elemenata, opisana je namera, kao nužan subjektivni element krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ i radnja izvršenja, kao objektivni element ovog krivičnog dela, a koja radnja je kod ovog krivičnog dela alternativno propisana i ogleda se u dovođenju u zabludu i održavanju u zabludi drugog lica.

Prevarna namera se ogleda u lažnom prikazivanju činjenica da će okrivljeni izmirivati usluge mobilnom operateru, iako zbog ranijih dugovanja nije sam zaključio ugovor u svoje ime i za svoj račun, na koji način je doveo, a zatim održavao oštećenu u zabludi da će mesečne račune plaćati, čime je naveo oštećenu da zaključi ugovor u svoje ime a za račun okrivljenog, u čemu se sastoje objektivni elementi krivičnog dela, kojim postupanjem je oštećena pretrpela štetu u iznosu od 99.210,96 dinara, čime je ostvaren i subjektivni element krivičnog dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da je krivično gonjenje preduzeto dana 14.03.2023. godine, po isteku roka u kome se za konkretno krivično delo može preduzeti, imajući u vidu da je delo izvršeno dana 04.12.2017. godine potpisivanjem pretplatničkog ugovora, te je shodno članu 103. stav 1. tačka 4. KZ nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, advokat Andrija Gligorijević, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Jagodini je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 157/25 od 17.10.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi zastarelosti krivičnog gonjenja (strana 3, treći stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je tokom postupka ostalo nejasno kako je okrivljeni doveo u zabludu oštećenu i naveo je da zaključi pretplatnički ugovor, da se radi o građanskopravnom odnosu, da je posledica u konkretnom slučaju nastupila pravnosnažnošću rešenja o izvršenju javnog izvršitelja, da tokom postupka nije bilo adekvatne ocene izvedenih dokaza, te citira navode svedoka i svedoka oštećene i izvodi sopstvene zaključke drugačije od onih utvrđenih u nižestepenim presudama, na koji način ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe povredu odredbe člana 16. ZKP i člana 419. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 440. ZKP, člana 16. ZKP i člana 419. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković