Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu nezakonitog lova zaštićenih ptica

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih AA i BB, zbog krivičnog dela nezakonit lov u saizvršilaštvu iz člana 276. stav 4. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Marka Ristića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 6K.br.717/23 od 12.05.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 145/25 od 22.08.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 15.04.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Marka Ristića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 6K.br.717/23 od 12.05.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 145/25 od 22.08.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 6K.br.717/23 od 12.05.2025. godine okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela nezakonit lov u saizvršilaštvu iz člana 276. stav 4. u vezi člana 33. KZ i osuđeni su na kazne zatvora u trajanju od po 10 (deset) meseci. Prema okrivljenom BB je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to 33 ptica od čega 30 štiglica i 3 konopljarke. Okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime paušala iznose od po 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 145/25 od 22.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, advokata Marka Ristića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu 6K.br.717/23 od 12.05.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Marko Ristić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini ili delimično presude Osnovnog suda u Nišu 6K.br.717/23 od 12.05.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 145/25 od 22.08.2025. godine ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje i odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu, sa naredbom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači u celini ili delimično navedene presude ili samo drugostepenu presudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih AA i BB u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonito pribavljenim dokazima i to na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU u Nišu PS Svrljig broj 54745/22 od 24.10.2022. godine i forenzičkoj dokumentaciji, a koje nezakonito pribavljene dokaze je trebalo izdvojiti iz spisa predmeta u skladu sa odredbama članova 16. stav 1. i 84. ZKP. Kao razlog nezakonitog pribavljanja navedenih dokaza, branilac ističe da su ovi dokazi rezultat nezakonito preduzete radnje pretresanja lica i stvari od strane policijskih službenika, budući da policijski službenici kritičnom prilikom nisu imali naredbu o pretresanju nadležnog suda u smislu člana 155. ZKP, a u konkretnoj situaciji nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 158. stav 1. ZKP da se pretres okrivljenih i stvari izvrši bez naredbe suda, pri čemu iz spisa predmeta proizilazi da policijski službenici nisu u smislu odredbe člana 157. stav 4. ZKP sačinili zapisnik o izvršenom pretresanju, niti su u smislu odredbe člana 160. ZKP podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak, a na šta su po braniocu bili obavezni po zakonu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenih AA i BB, advokata Marka Ristića, te su bili predmet razmatranja Višeg suda u Nišu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Nišu 6K.br.717/23 od 12.05.2025. godine. Viši sud u Nišu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2 drugostepene presude Kž1 145/25 od 22.08.2025. godine izneo razloge, prihvatajući pri tome razloge koje je prvostepeni sud u vezi navedenog dao na strani 8 prvostepene presude, a koje razloge kao pravilne prihvata i Vrhovni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenih u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim nije krivično delo, budući da iz činjeničnog opisa dela datog u izreci presude ne proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nezakonit lov u saizvršilaštvu iz člana 276. stav 4. u vezi člana 33. KZ i to radnja izvršenja krivičnog dela kao objektivni element krivičnog dela i krivica okrivljenih kao subjektivni element krivičnog dela, a takođe ne proizilazi ni namera da okrivljeni love divljač radi njenog odstrela, pri čemu nije opisano ni postupanje okrivljenih kao saizvršilaca.

Teži oblik krivičnog dela nezakonit lov iz člana 276. stav 4. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 11.09.2009. godine) čini onaj ko lovi divljač čiji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole određenu vrstu divljači za čiji je lov potrebna takva dozvola ili ko lovi na način ili sredstvima kojima se divljač masovno uništava.

Odredbom člana 33. Krivičnog zakonika, kojom je bliže određen pojam saizvršilaštva kao oblika saučesništva u krivičnom delu, je propisano da ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te imajući pri tome u vidu činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne prvostepene presude i to da su okrivljeni AA i BB „... u uračunljivom stanju, zajedničkim učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem, lovili divljač, čiji je lov zabranjen shodno članu 74. stav 2. tačka 3) u vezi stava 1. Zakona o zaštiti prirode i to 30 štiglica ... i 3 konopljarke ..., koje vrste se nalaze na listi I Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 5/2010, 32/2016, 98/2016) kao strogo zaštićene vrste, na taj način što su koristeći mrežu uhvatili navedene ptice i potom ih stavljali u kaveze, koje su stavili u torbe, a koje torbe su stavili u gepek pmv marke „Opel Kadet“, kojim vozilom su krenuli u pravcu Svrljiga, gde su ... zaustavljeni od strane policijskih službenika, koji su u vozilu pronašli navedene ptice i iste oduzeli od okrivljenih uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, a bili su svesni zabranjenosti i protivpravnosti svog dela i hteli su njegovo izvršenje“, a u vreme i mestu bliže opisanim u izreci presude, to, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenih AA i BB stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nezakonit lov u saizvršilaštvu iz člana 276. stav 4. u vezi člana 33. KZ za koje su oni optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Suprotno navodima branioca okrivljenih, u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci pravnosnažne prvostepene presude je jasno navedena radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, obzirom da je navedeno da su okrivljeni lovili divljač, čiji je lov zabranjen shodno članu 74. stav 2. tačka 3) u vezi stava 1. Zakona o zaštiti prirode, a opisan je i način na koji su to kritičnom prilikom činili, pri čemu su shodno odredbi člana 22. stav 1. KZ navedeni i svi elementi krivice okrivljenih, budući da je navedeno da su okrivljeni bili u uračunljivom stanju i da su bili svesni zabranjenosti i protivpravnosti svog dela i hteli su njegovo izvršenje (direktan umišljaj i svest o zabranjenosti dela). Pored toga, kako iz radnji okrivljenih opisanih u izreci pravnosnažne prvostepene presude nedvosmisleno proizilazi da su okrivljeni AA i BB zajedničkim učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem zajednički izvršili predmetno krivično delo, to je sud pravilno našao da su okrivljeni u konkretnom slučaju postupali kao saizvršioci u smislu člana 33. KZ i shodno tome je u konkretnom slučaju pravilno primenio navedenu odredbu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da nižestepeni sudovi nisu u pobijanim presudama dali razloge o odlučnim činjenicama, a posebno nijednom rečju nisu obrazložili u čemu se sastoji saizvršilaštvo okrivljenih i međusobna podela uloga, kao i kojim radnjama je svaki od okrivljenih učestvovao u izvršenju krivičnog dela, a i oni razlozi koji su dati u obrazloženjima pobijanih presuda su protivrečni. Pored toga, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da je sud neosnovano odbio dokazni predlog odbrane da se izvede dokaz veštačenjem od strane veštaka veterinarske struke, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 395. ZKP. Takođe, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da tokom postupka nije na nesumnjiv način dokazano da su okrivljeni kritičnom prilikom lovili divljač čiji je lov zakonom zabranjen i da su se u vezi toga prethodno dogovorili pa ih je trebalo osloboditi od optužbe, te branilac dalje ističe da su iskazi svedoka VV, GG, DD i ĐĐ protivrečni kako sami sebi, tako i međusobno, a protivrečni su i ostalim izvedenim dokazima, dajući pri tome sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, kao i iznoseći sopstvene činjenične zaključke koji su potpuno drugačiji od onih datih u pobijanim nižestepenim presudama, uz detaljno opisivanje pri tome tehnike lova ptica i opreme koja je potrebna za taj lov, a kojim navodima, po nalaženju Vrhovnog suda, branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako povrede odredaba člana 395, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenih ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenih u uvodnom delu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog njegovog podnošenja navodi da je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio krivični zakon, pogrešno pri tome označavajući da je reč o povredi krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, umesto o povredi krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenih dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, odnosno ne navodi u čemu je to konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenima i koja konkretno odredba krivičnog zakona je povređena, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Marka Ristića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev branioca okrivljenih u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković