Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti dokaza pribavljenih pretresanjem

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1022/20 od 28.01.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, zajednička žalba branilaca okrivljenog Stefana Dimitrijevića, advokata Biljane Dragaš i advokata Aleksandra Kosovića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Stefana Dimitrijevića, advokat Biljana Dragaš i advokat Aleksandar Kosović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine obe pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetna krivična dela i ukinuti mu meru zabrana napuštanja stana. Branioci su predložili da okrivljeni i branioci budu obavešteni o sednici veća na osnovu člana 488. stav 2. ZKP, kao i da se odloži izvršenje pravnosnažne presude u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog Stefana Dimitrijevića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i zapisniku o pretresanju otvorenog prostora MUP-a RS DP Policijske uprave za Grad Beograd, UKP Četvrto odeljenje od 18.09.2019. godine, sa obrazloženjem da se iz iskaza svedoka pretresanja AA i BB, koji su u toku postupka saslušani u svojstvu svedoka, utvrđuje da ova lica nisu imala mogućnost da prate tok ove dokazne radnje, da je pretresanje počelo bez njihovog prisustva, da su u nekim momentima bili na različitim mestima i da nisu videli gde su pronađeni predmeti koji su od okrivljenog privremeno oduzeti, koji nedostaci navedene zapisnike čine nezakonitim dokazima, koji u smislu člana 84. u vezi člana 16. ZKP nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku. Vrhovni kasacioni sud je iznete navode zahteva branilaca okrivljenog ocenio kao neosnovane.

Naime izložene navode zahteva branioci okrivljenog isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Beogrdu kao drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani o čemu je na strani 7, u stavu 2. i stavu 3. obrazloženja svoje presude Kž1 1022/20 od 28.01.2021. godine dao jasne i dovoljne razloge, koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Po nalaženju ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva i potvrde od 18.09.2019. godine o privremeno oduzetim predmetima, pronađenim prilikom pretresanja stana i drugih prostorija, odnosno otvorenog prostora, ne predstavljaju nezakonite dokaze, imajući u vidu da su iste sačinjene od strane ovlašćenih službenih lica policije i bez primedbi potpisane od strane okrivljenog, kao i da je pretresanje stana i drugih prostorija, kao i pretresanje otvorenog prostora izvršeno u skladu sa zakonom u prisustvu dva svedoka, koji su na predlog odbrane i ispitani u svojstvu svedoka na glavnom pretresu, čijim iskazima nije dovedena u pitanje pravilnost odnosno zakonitost u postupanju policijskih službenika prilikom obavljanja navedene dokaze radnje. Po oceni ovoga suda, okolnosti na koje se ukazuje navodima zahteva, da su u konkretnom slučaju istoga dana sačinjene dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog i da je u jednoj od njih naznačena gramaža i vrsta oduzete opojne droge, pre nego što su ove činjenice utvrđene od strane organa veštačenja po oceni ovog suda, ne dovode u pitanje zakonitost navedenih dokaza. Sledstveno iznetom, potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 18.09.2019. godine ni same po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i suprotno navodima zahteva ne predstavljaju nezakonite dokaze u smislu člana 16. stav 1. ZKP, koji shodno odredbi člana 84. stav 1. ZKP, nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branilaca okrivljenog kojim se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Prema navodima zahteva branilaca okrivljenog, nižestepeni sudovi su uvrstili u dokaznu građu zapisnik o pretresanju otvorenog prostora MUP RS UKP Četvrtog odeljenja od 18.09.2019. godine, koji je odbrani prvi put predočen na glavnom pretresu održanom dana 01.06.2020. godine, skoro pred samo donošenje prvostepene presude, čime je povređeno pravo na odbranu okrivljenog, pravo da se izjasni na dokaze suprotne strane i pravo na upoznavanje sa dokazima i spisima predmeta u celosti, odnosno da blagovremeno bude upoznat sa dokaznom građom, usled čega je na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 68. ZKP.

Ostalim navodima zahteva da nižestepeni sudovi nisu cenili činjenice da je predmetna opojna droga pronađena na neograđenom placu dostupnom svakom prolazniku, koji nije u vlasništvu okrivljenog niti člana njegove porodice, da nisu pronađeni biološki tragovi okrivljenog na kesama u kojima se nalazila predmetna opojna droga i da posedovanje elektronske vagice sa tragovima opojne droge koji ne sadrže 0,3 ili više procenata THC, samo po sebi ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, što sve, prema stavu branilaca, ukazuje da ne postoji jasna veza između opojne droge okrivljenog, budući da nije dokazano da je isti ikada bio u posedu pronađene opojne droge, po oceni ovoga suda, branioci okrivljenog cene izvedene dokaze tokom postupka i iznose svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih pobijanom presudom, zbog čega branioci okrivljenog suštinski osporavaju ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi i time ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branioci okrivljenog u zahtevu ističu i da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređena odredba člana 16. stav 5. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi niti zbog povreda zakona iz člana 68. i člana 16. stav 5. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog Stefana Dimitrijevića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                            Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić