Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog neispunjenosti formalnih i zakonskih uslova

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 3K.br. 600/2022 od 18.09.2024. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 26/25 od 27.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 21.04.2026. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 3K.br. 600/2022 od 18.09.2024. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 26/25 od 27.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu 3K.br. 600/2022 od 18.09.2024. godine, u stavu I izreke, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca koju će izdržavati u prostojama u kojima stanuje, u ... u ulici ... broj .., bez primene elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u stavu I izreke. U stavu II izreke okrivljeni AA oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 26/25 od 27.02.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA i javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu i presuda Osnovnog suda u Smederevu 3K.br. 600/2022 od 18.09.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dejan Jovanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 195. stav 1. KZ zbog nedostatka dokaza. Stavljen je i predlog da se odloži izvršenje presude Osnovnog suda u Smederevu 3K.br. 600/2022 od 18.09.2024. godine.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se ta povreda sastoji.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored iznetog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava povrede zakona iz člana 63. stav 1, 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i člana 440. ZKP, a koje povrede u zahtevu detaljnije i obrazlaže.

Međutim, pogrešno i nepotupno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 63. stav 1. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, u navedenom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković