Vrhovni kasacioni sud odbio tvrdnju o dekriminalizaciji dela zloupotrebe u privredi

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene - advokata Biljane Đurić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi 1K broj 103/17 od 20.09.2019. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 broj 347/19 od 03.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 17. juna 2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Biljane Đurić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi 1K broj 103/17 od 20.09.2019. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 broj 347/19 od 03.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi 1K broj 103/17 od 20.09.2019. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2. KZ, za koje delo joj je izrečena uslovna osuda, tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku proveravanja od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, okrivljena je obavezana da oštećenoj „Merkata“ DOO Beograd na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 247.725,44 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istovremeno je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljene, pa je okrivljena obavezana da shodno članu 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 1), 7) i 9) ZKP uplati OJT-u u Staroj Pazovi iznos od 10.000 dinara, a Osnovnom sudu u Staroj Pazovi iznos od 79.075,95 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 broj 347/19 od 03.02.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA – advokata Biljane Đurić, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi 1K broj 103/17 od 20.09.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA – advokat Biljana Đurić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP „jer je okrivljena osuđena za krivično delo koje ne postoji u Krivičnom zakoniku Republike Srbije“.

Naime, u zahtevu se ističe da je 23.11.2016. godine donet Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i da je stupanjem na snagu člana 27. ovog zakona, odnosno 01.03.2018. godine, prestalo da postoji krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, te da u radnjama okrivljene, opisanim u izreci prvostepene presude, nema bitnih obeležja nekog drugog krivičnog dela iz odeljka krivičnih dela protiv privrede. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da su objektivnim obeležjima bića krivičnog dela iz člana 238. stav 1.tačka 2. KZ najbliža objektivna obeležja sadržana u novom krivičnom delu – prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. KZ, ali da u konkretnom slučaju nedostaje bitni element ovog dela koji se ogleda u nameri učinioca da dovođenjem ili održavanjem u zabludi pasivnog subjekta sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist. Takođe, prema stavu branioca, posledica novog krivičnog dela (iz člana 223. KZ) drugačija je u odnosu na krivično delo iz člana 238. KZ, jer je kod novog krivičnog dela posledica određena kao pribavljanje protivpravne imovinske koristi sebi ili drugom, što bi značilo fizičkom licu, a ne pravnom licu ili subjektu privrednog poslovanja ili preduzetniku, kako je to bilo određeno u krivičnom delu zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, te u konkretnom slučaju ne postoji pravni kontinuitit inkriminacije predmetnog krivičnog dela, zbog kog je okrivljena oglašena krivom, već je ovo delo dekriminalizovano.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su neosnovani, iz sledećih razloga:

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2. KZ nije dekriminalizovano donošenjem Zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine izmena u odnosu na ovo krivično delo), s obzirom na to da su, i pored razlika u zakonskom opisu, bitna obeležja tog krivičnog dela sadržana u konkretnom slučaju u krivičnom delu prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine). Ovo stoga što su i dalje kažnjive radnje izvršenja lica koje u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu, ili ga održava u zabludi, i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi, ili drugog pravnog lica.

Naime, radnje okrivljene, a koje su opisane u izreci prvostepene presude, koje je prema izreci učinila u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za TR „Marketmara“ dovođenjem u zabludu organa upravljanja u oštećenom preduzeću „Merkata“ DOO Beograd, kažnjive su i po Krivičnom zakoniku koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, a po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odgovaraju obeležjima krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ, čime je u ovom slučaju zadržan pravni kontinuitet inkriminacije sa krivičnim delom iz člana 238. stav 1. tačka 2. KZ, zbog kog je okrivljena i oglašena krivom.

Pri tome, neosnovani su i navodi branioca kojima se ukazuje da je posledica krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. KZ određena kao pribavljanje protivpravne imovinske koristi sebi ili drugom, što bi značilo fizičkom a ne pravnom licu ili subjektu privrednog poslovanja ili preduzetniku. Ovo s toga što prema odredbi člana 223. stav 1. KZ, ovo krivično delo čini onaj ko u obavljanju privredne delatnosti u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica. Imajući u vidu navedeno, nesporno je da se posledica krivičnog dela iz člana 223. KZ sastoji u činjenju ili nečinjenju lica dovedenog u zabludu na štetu imovine u konkretnom slučaju drugog pravnog lica, pa su suprotni navodi branioca, izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, neosnovani.

Imajući u vidu da je za krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ propisana kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna, dok je za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2. ranije važećeg Krivičnog zakonika bila propisana kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 5 godina, to je očigledno da je za okrivljenu blaži ranije važeći Krivični zakonik, pa je samim tim blaža i pravna kvalifikacija radnji okrivljene kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1.tačka 2. KZ, a kako su pravilno i kvalifikovane njene radnje u nižestepenim presudama.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić