Oslobađanje od optužbe za nedavanje izdržavanja zbog opravdanih razloga

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu K br. 229/19 od 20.11.2019. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika te joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, koja se neće izvršiti ako u roku od godinu dana od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Shodno odredbama člana 65. stv 2. KZ okrivljenoj AA dat je i dopunski uslov, pa je obavezana da na ime dospelih a ne isplaćenih iznosa izdržavanja po presudi Osnovnog suda u Vršcu 2.P.2. br. 63/2016 od 05.07.2016. godine, a za period od 01.03.2016. godine do juna meseca 2019. godine isplati iznos od 292.500,00 dinara, u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti presude, te da ubuduće uredno daje izdržavanje za svoje maloletno dete, što ako ne učini i ako ne isplati isti iznos, shodno odredbama člana 65. sud će opozvati uslovnu osudu. Na osnovu odredbe člana 264. stav 4. ZKP okrivljena je oslobođena obaveze plaćanja paušala a na osnovu odredbe člana 264. u vezi člana 261. ZKP obavezana je da maloletnoj oštećenoj a za rad njenog punomoćnika koji je advokat, isplati iznos od 80.250,00 dinara, u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude i pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 br. 14/20 od 16.03.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Ljajić Marije, a presuda Osnovnog suda u Vršcu K br. 229/19 od 20.11.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Nikola Tadić, zbog povrede zakona i to konkretno odredbi člana 439. tačka 1) i 2) ZKP (u zahtevu se pogrešno navodi tačka 3) člana 439. ZKP jer se u obrazloženju daju razlozi za tačku 2) istog člana), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane pravnosnažne presude tako što će osuđenu AA osloboditi od krivice ili bar osloboditi od kazne ili u celini ukine pobijanu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz dalji predlog da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se eventualni opoziv uslovne osude odloži do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, te je nakon razmotranja spisa predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda i predloga podnetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ističe da je pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP jer na utvrđeno činjenično stanje nije primenjena odredba člana 195. stav 2. Krivičnog zakonika već odredba stava 1. istog člana čime je indirektno učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Naime, pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je okrivljena AA slepa, bolesna (dekompenzacija hidrocefalusa), nezaposlena i nesposobna za rad, bez imovine i da joj je jedini izvor prihoda dodatak za pomoć i negu drugog lica i to do 30.09.2018. godine u iznosu od 28.118,00 dinara a od 01.12.2018. godine u iznosu od 28.427,00 dinara (dok je u vreme donošenja presude Osnovnog suda u Vršcu 2.P.2. br. 63/2016 od 05.07.2016. godine taj dodatak iznosio 26.000,00 dinara) kao i da se na tim primanjima proisteklim iz ličnog prava vezanog za zdravstveno stanje i invaliditet, ne može izvršiti prinudna naplata i sprovesti prinudno izvršenje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilnom primenom zakona sud je morao na ovako utvrđeno činjenično stanje primeniti odredbu člana 195. stav 2. Krivičnog zakonika prema kojoj se neće kazniti učinilac dela iz stava 1. istog člana, ako iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje. Pogrešan je pravni zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju i pored ovako utvrđenog činjeničnog stanja nema uslova za primenu navedene zakonske odredbe, zbog toga što je isto činjenično stanje postojalo i u vreme donošenja presude kojom je utvrđena obaveza izdržavanja. Ovo s`toga, što odluka suda o postojanju ili ne postojanju obeležja krivičnog dela u pitanju i krivici okrivljene zavisi od činjenica i okolnosti utvrđenih u krivičnom postupku nezavisno od toga kojim razlozima se rukovodio parnični sud prilikom donošenja odluke o obavezi izdržavanja.

Ovakvim postupanjem suda učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 195. stav 1. KZ, jer je na delo koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Odredbom člana 195. stav 2. Krivičnog zakonika koji je sud pravilnom primenom zakona morao primeniti na utvrđeno činjenično stanje propisano je da se neće kazniti učinilac dela iz stava 1. istog člana ako iz opravdanih razloga nije davao izdržavnje, dok je odredbom člana 112. stav 29. propisano da izraz „neće se kazniti“ znači da u tom slučaju nema krivičnog dela, što dalje znači da je nepravilnom primenom krivičnog zakona u konkretnom slučaju povređena i odredba člana 439. tačka 1) KZ, jer delo koje je okrivljenoj stavljeno na teret, nije krivično delo.

Polazeći od navedenog, po nlaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilnom primenom Krivičnog zakona, delo za koje je okrivljena AA oglašena krivom nije krivično delo, zbog čega je ovaj sud preinačio pobijane presude i na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenu AA, oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo nedavanja izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.

Kako je okrivljena AA oslobođena od otpužbe, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 265. stav 1. ZKP odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Mila Ristić, s.r.                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić