Presuda Vrhovnog suda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog

Iako branilac okrivljenog AA, advokat Filip Aleksić, navodi da zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Pirotu Kž1 108/25 od 15.01.2026. godine, iz obrazloženja zahteva proizilazi da isti podnosi i protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Pirotu K 304/24 od 28.07.2025. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe, primenom odredbe člana 423. tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje da je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, navodeći da je u izreci presude mesto izvršenja krivičnog dela određeno drugačije u odnosu na privatnu tužbu, jer je u privatnoj tužbi navedeno da se događaj odigrao „u ulici Zelengorskoj, blizu raskrsnice ulice Hajduk Veljka“, dok je u izreci presude navedeno da se događaj odigrao „na raskrsnici ulice Zelengorske i ulice Hajduk Veljka“, ističući pri tome da mesto izvršenja predstavlja konstitutivni element činjeničnog opisa krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama je potpuno rešena optužba s obzirom na to da je odlučeno o optužnom aktu - privatnoj tužbi privatnog tužioca BB od 05.12.2024. godine, koja je izmenjena dana 19.06.2025. godine, u odnosu na opisane radnje izvršenja koje su kako u privatnoj tužbi, tako i u pravnosnažnim presudama pravno kvalifikovane kao krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika. Okolnost da je mesto događaja u izreci presude bliže određeno u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, ne znači da nije rešen predmet optužbe i da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, imajući pre svega u vidu da mesto izvršenja ne predstavlja bitan element predmetnog krivičnog dela, kao i da je sud ovlašćen da menja činjenični opis dela iz optužnog akta i da ga upodobi činjeničnom stanju utvrđenom tokom dokaznog postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja konkretnog predmetnog dela, što je i učinjeno u konkretnom slučaju, kako je to pravilno našao i drugostepeni sud.

Iz navedenih razloga, suprotni navodi, u podnetom zahtevu, da je prilikom donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog ističe i obrazlaže bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da pravnosnažna presuda ne sadrži jasne i potpune razloge o odlučnim činjenicama, dok su oni koji su navedeni međusobno protivrečni.

Ostalim navodima zahteva branilac suštinski osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza, pre svega iskaza oštećenog, čime ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a u vezi sa tim nadalje polemiše i sa povredom odredbe člana 16. ZKP, posebno načela in dubio pro reo, propisanog stavom 5. navedene odredbe, koju branilac pogrešno označava kao član 18. ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 16. i 440. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Vrhovni sud se, shodno članu 489. stav 1. ZKP, nije upuštao ni u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s obzirom da ista nije obrazložena niti proizilazi iz sadržine zahteva.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković