Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu zloupotrebe službenog položaja

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je Viši sud u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije postupio suprotno odredbi člana 420. stav 1. ZKP i u izreci presude promenio činjenično stanje koje je navedeno u optužnom aktu u pogledu načina radnje izvršenja krivičnog dela. Naime, Više javno tužilaštvo, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije je u optužnom aktu stavilo na teret okrivljenom AA da je „iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem svojih službenih ovlašćenja pribavio kakvu korist licu ...“, dok je Viši sud u Novom Sadu osudio okrivljenog AA da je „nevršenjem svojih službenih ovlašćenja pribavio kakvu korist licu ...“.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Apelacioni sud u Novom Sadu je u svojoj presudi našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 4 stav 6 i 7 i strani 5 stav 1 dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo koje po zakonu nije krivično delo, imajući u vidu da se radnja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ ne ogleda u „nevršenju svojih službenih ovlašćenja“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da će službeno lice koje iskorišćavanje svog službenog položaja i ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u iskorišćavanju službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica službenog ovlašćenja ili nevršenjem službene dužnosti, a kao posledica – pribaviti sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom naneti kakvu štetu ili teže povrediti prava drugog.

U konkretnom slučaju, a imajući u vidu izreku pobijane pravnosnažne presude, okrivljeni je nevršenjem svojih službenih ovlašćenja pribavio kakvu korist licu BB, jer je kao službeno lice, saobraćajni policajac za kontrolu i regulisanje saobraćaja u SPI PS ... PU ..., nakon što je utvrdio da je vozač vozila BB učinio prekršaje iz člana 333. stav 1. tačka 105. i člana 332a stav 1. tačka 3. ZOBS-a na putevima, nije preduzeo službene radnje na dokumentovanju i procesuiranju učinioca prekršaja koje je morao izvršiti, shodno članu 5. stav 2. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija i primeni posebnih mera i ovlašćenja te nije sačinio dokumentaciju na osnovu koje bi se protiv BB pokrenuo prekršajni postupak, na koji način je navedenom licu pribavio korist u vidu izbegavanja prekršajne odgovornosti za učinjene prekršaje, iz kojih razloga se i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenog AA stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, te su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

Navođenje u izreci pravnosnažne presude da je okrivljeni krivično delo izvršio nevršenjem svojih službenih „ovlašćenja“ umesto nevršenjem svojih službenih „dužnosti“, a kako to stoji u zakonskom tekstu ne znači da radnja izvršenja krivičnog dela ne sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 359. stava 1. KZ, već predstavlja nerazumljivost izreke pravnosnažne presude.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, člana 439. tačka 3) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, a koje povrede su zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, ali kako u obrazloženju zahteva branilac ne navodi ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je pobijanim presudama učinjene navedene povrede krivičnog zakona, a imajući u vidu pri tom da, Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud našao da zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. ZKP u delu u kome je zahtev odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                          Dragan Aćimović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić