Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog pravilne primene odredaba ZOBS-a

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, adv. Nemanje Vitomirovića i adv. Siniše Davčika, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 371/17 od 20.11.2017. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 7/18 od 08.02.2018. godine, u sednici veća održnoj 24.04.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 371/17 od 20.11.2017. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 7/18 od 08.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici K 371/17 od 20.11.2017. godine, okr. AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 297. stav 5. KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od tri meseca, koja će se računati od dana pravnosnažnosti presude.

Odlučujući o žalbi branilaca okrivljenog, Viši sud u Subotici je presudom Kž1 7/18 od 08.02.2018. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog, adv. Nemanja Vitomirović i adv. Siniša Davčik, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog u zahtevu navode da su i prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno primenili zakon odnosno pogrešno primenili blanketnu normu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu ZOBS) i to član 99. stav 1. i član 140. stav 3., odnosno da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni navedenih normi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zbog čega je pravna kvalifikacija radnji okrivljenog pogrešna, pa je osuđen za delo koje nema elemente bića krivičnog dela iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta – izreke prvostepene presude se utvrđuje da je okrivljeni kritičnog dana, upravljajući putničkim vozilom marke „...“, reg. oznake .., ulicom Senjčanski put, spoljašnom saobraćajnom trakom od pravca ulice Sonje Marinković ka ulici Eugena Kumičića, ne pridržavajući se saobraćajnog propisa iz člana 99. stav 1. u vezi člana 140. stav 3. ZOBS-a, ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi... na taj način što na poluraskrsnici ulice kojom se kretao i ulice Eugena Kumičića, ispred biciklističke staze koja se nalazi uz obeleženi pešački prelaz, a na kome je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima, nije zaustavio svoje vozilo i propustio vozača bicikla, oštećenu BB, koja je upravljala biciklom po biciklističkoj stazi u ulici Senjčanski put i u visini navedenog pešačkog prelaza usmerila kretanje prema kolovozu i tako pokazala nameru da stupi na biciklističku stazu na kolovozu u ulici Senjčanski put i pređe kolovoz sa desne na levu stranu, dok joj je svetlosnim saobraćajnim znakom bio dozvoljen prolaz, te je došlo do kontakta prednje desne strane putničkog vozila kojim je upravljao okrivljeni i prednjeg točka bicikla oštećene, usled čega je oštećena pala na kolovoz i zadobila tešku telesnu povredu ... .

Odredbom člana 99. stav 1. ZOBS-a propisano je da ukoliko je saobraćaj na pešačkom prelazu regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znakovima policijskog službenika, vozač je dužan da svoje vozilo zaustavi ispred pešačkog prelaza kada mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom dozvoljen prolaz, vozač je dužan da propusti pešaka koji je već stupio na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz, dok mu je svetlosnim saobraćajnim znakom ili znakom policijskog službenika prelaz bio dozvoljen.

Odredbom člana 140. stav 32ZOBS-a propisano je da se na prelasku biciklističke staze za kretanje vozila iz stava 1. tog člana preko kolovoza mogu koristiti uređaji za regulisanje kretanja pešaka, ako se staza nalazi uz obeleženi pešački prelaz.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao suprotno obavezi iz člana 99. stav 1. u vezi člana 140. stav 3. ZOBS-a jer nije, kao učesnik u saobraćaju na putevima – vozač putničkog motornog vozila, ispred biciklističke staze koja se nalazi uz obeleženi pešački prelaz, a na kome je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima, zaustavio svoje vozilo i propustio vozača bicikla, oštećenu BB koja je upravljala biciklom po biciklističkoj stazi i u visini navedenog pešačkog prelaza usmerila kretanje prema kolovozu i time pokalaza nameru da pređe kolovoz sa desne na levu stranu dok joj je svetlosnim saobraćajnim znakom bio dozvoljen prolaz, te je došlo do kontakta vozila okrivljenog i prednjeg točka bicikla oštećene. Stoga Vrhovni kasacioni sud suprotne navode zahteva da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni blanketnih normi iz člana 99. stav 1. u vezi člana 140. stav 3. ZOBS-a, a time i o povredi zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP ocenjuje kao neosnovane.

Branioci u zahtevu navode i da pobijanim presudama nije pravilno utvrđen uzrok nezgode, da je pogrešno kvalifikovana uloga oštećene kao učesnika u saobraćaju ... čime u suštini osporavaju činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom. Osim toga, branioci u zahtevu navode da je u drugostepenoj presudi u potpunosti izostalo obrazloženje i izjašnjenje suda na žalbene navode kojima se ukazuje na pogrešnu primenu Zakona o bezbednosti saobraćaja, čime ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                  Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić