Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragana Aćimovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Biljane Sinanović, Radmile Dragičević-Dičić i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Stojanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K. br. 616/2020 od 22.01.2021. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1. br. 87/21 od 25.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Stojanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K. br. 616/2020 od 22.01.2021. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1. br. 87/21 od 25.03.2021. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu, odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 9K. br. 616/2020 od 22.01.2021. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1. br. 87/21 od 25.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K. br. 616/2020 od 22.01.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Stojanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači u celosti ili samo drugostepenu presudu i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili iste ukine ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem. Troškove postupka je tražio.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazima na kojima se sudska odluka ne može zasnivati, a kao nezakonite dokaze označava iskaz svedoka – oštećenog BB dat pred OJT u Leskovcu dana 20.08.2019. godine, a koji iskaz je pročitan na glavnom pretresu bez saglasnosti branioca i okrivljenog, obzirom da branilac i okrivljeni nisu pozvani da prisustvuju saslušanju navedenog oštećenog – svedoka pred OJT u Leskovcu 20.08.2019. godine, čime je okrivljenom povređeno i pravo na odbranu. Kao nezakonit dokaz, branilac okrivljenog navodi i nalaz i mišljenje veštaka finansijske struke od 08.07.2019. godine i dopunu nalaza od 19.06.2020. godine, obzirom da veštak ekonomske struke ne može utvrđivati ispravnost predmetnih mašina, budući da za to nema stručna znanja, već to mora učiniti veštak mašinske struke, iz kojih razloga je odbrana i tražila da se odredi veštačenje veštaka mašinske struke.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani dva, stav pet i šest i strana tri, stav tri, u pogledu dokaza- iskaza oštećenog BB datim pred OJT u Leskovcu dana 20.08.2019. godine, kao i na strani dva, stav sedam i strani tri, stav jedan, u pogledu dokaza- nalaz i mišljenje veštaka finansijske struke od 08.07.2019. godine i dopune od 19.06.2020. godine, dao valjane i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, a koja povreda zakona je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac navodi da u toku postupka nije zakonito utvrđena vrednost oduzetih stvari. Naime, po stavu odbrane, oduzeti predmeti imaju nisku – bagatelnu vrednost ispod 5.000,00 dinara i namera okrivljenog je bila da oduzme stvari male vrednosti, iz koji razloga se radi o krivičnom delu sitna krađa koje se goni po privatnoj tužbi.

Međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, na opisani način, branilac okrivljenog u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući vrednost oduzetih stvari i nameru okrivljenog i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenim u pobijanim presudama zasniva svoju pravnu kvalifikaciju i na istoj svoj stav da se radi o povredi zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP .

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                            Dragan Aćimović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić