Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu nasilja u porodici

Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 15/24 od 19.01.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Tamara Despotović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da preinači presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz, branilac ističe zapisnik o ispitivanju svedoka – oštećene pred OJT u Loznici Kt 599/23 od 10.08.2023. godine, kao i na glavnom pretresu pred Osnovnim sudom u Loznici dana 16.10.2023. godine, koja, kao privilegovani svedok, pre ispitivanja pred OJT i na glavnom pretresu, nije upozorena na pravo iz člana 94. stav 1. ZKP, odnosno na pravo da u predmetnom postupku može da uskrati svedočenje, s obzirom na to da je sa okrivljenim živela u vanbračnoj zajednici. Pored toga, branilac ističe i da je iskaz svedoka mal.BB dat na zapisniku o ispitivanju svedoka OJT u Loznici Kt 599/23 od 10.08.2023. godine nezakoniti dokaz, jer je mal. BB sa okrivljenim i oštećenom, koja joj je majka, živela u trajnoj zajednici života, te imajući u vidu njen uzrast i da u vreme davanja iskaza pred OJT u Loznici nije imala navršenih 10 godina života, nije mogla ni biti ispitana kao svedok, izuzev ako to okrivljeni zahteva, u smislu odredbe člana 94. stav 2. ZKP, pa su ovakvim postupanjem povređene odredbe ZKP i na tako izvedenim dokazima se ne može zasnivati presuda.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da je od dužnosti svedočenja oslobođeno lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života.

Prema tome, odnos iz citirane zakonske odredbe treba da postoji u vreme kada svedok daje iskaz.

U vreme ispitivanja oštećene VV u svojstvu svedoka pred OJT u Loznici dana 10.08.2023. godine, kao i prilikom ispitivanja svedoka mal. BB pred OJT u Loznici od istog datuma, kao i na glavnom pretresu dana 16.10.2023. godine, vanbračna zajednica između okrivljenog i svedoka – oštećene je prestala da postoji, tako da oštećena nije imala svojstvo privilegovanog svedoka, a njena maloletna ćerka nije bila član porodice u smislu člana 112. KZ, kao dete vanbračne supruge, iz kog razloga sud nije ni bio dužan da je pre ispitivanja upozori da je oslobođenja od dužnosti svedočenja, u smislu odredbe člana 94. ZKP.

Sledstveno iznetom, a kako iz spisa predmeta proizlazi da je svedok oštećena VV, na glavnom pretresu održanom dana 16.10.2023. godine, ispitana u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na ispitivanje svedoka, to navedeni iskaz, po oceni ovoga suda, predstavlja zakonit dokaz koji je mogao biti korišćen u krivičnom postupku. Odredba člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP primenjiva je samo dok traje zajednica života svedoka i okrivljenog, zbog čega se oslobođenje od svedočenja ne odnosi na konkretnu situaciju , pa stoga zasnivanjem presude na iskazu oštećene VV, kao i mal. BB, ćerke oštećene, datim bez upozorenja i odgovora u smislu člana 94. ZKP nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branilac u zahtevu neosnovano ukazuje.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog neosnovano ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da vanbračna zajednica nije postojala u vreme vršenja krivičnog dela, zbog čega se, prema stavu odbrane u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pobijanom pravnosnažnom presudom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da krivično delo nasilje u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA u uračunljivom stanju, svestan svoga dela i čije je izvršenje hteo, „primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrozio spokojstvo i telesni integritet svoje vanbračne partnerke sa kojom je živeo u zajednici života, oštećene VV.. na taj način što je u iznajmljenom stanu u ulici ... broj .., vređao i vikao na oštećenu nazivajući je ku.vom, vračarom, pa je udarao šakom po njenoj desnoj ruci, hvatao za tu ruku i gurao, pa je oštećena padala na krevet i govorila mu da ne viče, i htela da izađe na ulazna vrata, ali on to nije dozvolio, već je vukao za ruku i stalno vređao....otrgla se od njega i skočila sa terase koja se nalazi u prizemlju zgrade na tlo.. i dok je ležala na tlu okrivljeni je prišao i vukao za telo, kako bi je uvukao u zgradu, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Po oceni ovog suda, činjenični opis radnje izvršenja dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako one koje se tiču radnje izvršenja krivičnog dela, tako i posledice.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovani su u pogledu isticanja da u vreme izvršenja krivičnog dela nija postojala vanbračna zajednica između okrivljenog i svedoka oštećene, kao neophodan uslov da bi se radilo o ovom krivičnom delu, iz razloga što je u vreme događaja opisanog u izreci pravnosnažne presude postojala vanbračna zajednica, a upravo nesuglasice u takvoj zajednici i trenutni prekid predstavljaju motiv za izvršenje krivičnog dela kako proizlazi iz činjeničnog opisa u izreci presude.

Okrivljeni je, suprotno navodima u zahtevu, na način opisan u izreci prvostepene presude koja je potvrđena drugostepenom presudom, opisanim radnjama izvršenim na dan 18.07.2023. godine, ugrozio telesni integritet i spokojstvo oštećene, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković