Ukidanje odluke o imovinskopravnom zahtevu zbog negiranja oštećenog

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Dragana Zarića, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Zarića - advokata Šušnjar Borislava, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 208/17 od 05.09.2024. godine, ispravljena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K 208/17 od 27.11.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 846/24 od 15.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2025 godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Zarića - advokata Šušnjar Borislava, pa se pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu K 208/17 od 05.09.2024. godine, ispravljena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K 208/17 od 27.11.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 846/24 od 15.01.2025. godine UKIDAJU, samo u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu oštećenog „Intal“ AD Milići, dok se isti zahtev ODBIJA kao neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 74, 438. stav 1. tačka 7), 438. stav 2. tačka 1), 439. tačka 1) i 2) i 441. stav 3 Zakonika o krivičnom postupku, a u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 208/17 od 05.09.2024. godine, ispravljena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K 208/17 od 27.11.2024. godine, okrivljeni Dragan Zarić oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 9 godina, a kaznu zatvora na koju je osuđen presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K-214/22 od 04.05.2023. godine u trajanju od 6 godina i 6 meseci uzeo kao utvrđenu, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Osnovnog suda u Novom Sadu K-214/22 od 04.05.2023. godine i to od 31.03.2021. godine i novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara. Na osnovu člana 258. ZKP usvojen je imovinskopravni zahtev oštećenih, pa je okrivljeni Dragan Zarić obavezan da oštećenom „Samatini“ DOO isplati iznos od 1.035.049,00 dinara, oštećenom „Bukom Prom“ DOO Vlasenica iznos od 1.082.190,50 dinara i oštećenom „Intal“ AD Milići iznos od 466.676,61 dinar, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Na osnovu člana 91. KZ od okrivljenog Dragana Zarića oduzeta je imovinska korist u iznosu od 1.433.388,75 dinara. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci. Označenom presudom okrivljeni AA oslobođen je od optužbe da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. i 35. KZ i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka u odnosu na ovog okrivljenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 846/24 od 15.01.2025. godine delimično je usvojena žalba okrivljenog Dragana Zarića lično i njegovih branilaca u pogledu odluke o kazni, pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 208/17 od 05.09.2024. godine, ispravljena rešenjem tog suda pod istim brojem od 27.11.2024. godine, u osuđujućem delu preinačena, tako što je Apelacioni sud okrivljenom Draganu Zariću zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je tom presudom i oglašen krivim utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 9 godina i uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora izrečenu pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K-214/22 od 04.05.2023. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 676/23 od 24.10.2023. godine u trajanju od 6 godina i 6 meseci, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina i novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara sa načinom izvršenja kako je to navedeno u pomenutoj presudi Osnovnog suda u Novom Sadu i po istoj u jedinstvenu kaznu zatvora uračunao vreme koje je proveo na izdržavanju kazne zatvora od 31.03.2021. godina pa nadalje, dok su u preostalom delu ove žalbe i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu odbijene kao neosnovane i pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dragana Zarića - advokat Borislav Šušnjar, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ ili iste ukine i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili na suđenje prvostepenom sudu sa naredbom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Delimično je osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, navodima da je odlukom o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu oštećenom „Intel“ AD Milići povređen zakon, a ovo iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 441. stav 3. ZKP, odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu može se pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.

Članom 252. stav 1. ZKP propisano je da imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvršenja krivičnog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo raspraviće se na predlog ovlašćenih lica u krivičnom postupku ako se time ne bi znatno odugovlačio ovaj postupak. Imovinskopravni zahtev, shodno odredbi člana 252. stav 2. ZKP, može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla.

Članom 258. stav 4. ZKP, propisano je, između ostalog, da će sud u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim, ovlašćenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak.

U konkretnom slučaju, okrivljeni Dragan Zarić oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ učinjenog i u odnosu na oštećenog „Intel“ AD Milići, a kako je to bliže opisano u tački 4. izreke prvostepene presude.

Iz spisa predmeta proizlazi da je ovlašćeno lice - direktor oštećenog „Intel“ AD Milići u vreme izvršenja krivičnog dela bio BB, da je isti saslušan pred Višim javnim tužiocem u Novom Sadu na zapisniku o ispitivanju svedoka Kti 197/14 od 10.06.2015. godine i da je tom prilikom naveo da se ne može izjasniti o zainteresovanosti za krivično gonjenje ovde osumnjičenih lica, niti o imovinskopravnom zahtevu jer je u penziji od 2012. godine, da to mogu samo vlasnici „Intel“ AD Milić, ali da zna da je u toku stečajni postupak nad preduzećem „Intel“ AD Milići. Takođe, iz spisa predmeta proizlazi da je nad preduzećem „Intel“ AD Milići otvoren stečaj i da je aktom od 17.07.2015. godine stečajni upravnik „Intel“ AD u stečaju broj 41/15 od 10.07.2015. godine obavestio tužilaštvo da navedeno preduzeće nije zainteresovano za krivično gonjenje osumnjičenih lica po navedenom predmetu i da ne postavlja prema njima imovinskopravni zahtev.

Kod ovakvog stanja stvari, odnosno činjenice da ovlašćeno lice nije stavilo predlog u krivičnom postupku da se raspravi imovinskopravni zahtev u smislu člana 252. stav 1. ZKP, prvostepeni sud nije mogao dosuđenjem imovinskopravnog zahteva oštećenom „Intel“ AD Milići obavezati okrivljenog na plaćanje iznosa od 466.676,61 dinar.

Stoga je, prvostepeni sud obavezivanjem okrivljenog da oštećenom „Intel“ AD Milići plati iznos od 466.676,61 dinar povredio odredbu člana 252. stav 1. ZKP i učinio povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, a istu povredu zakona učinio je i drugostepeni sud kada je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i na deo prvostepene presude koji se odnosi na odluku o imovinskopravnom zahtevu i u tom delu prvostepenu presudu potvrdio.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je delimično usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i, otklanjajući navedenu povredu zakona odlučio kao u izreci ove presude, u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, tako što je ukinuo pobijanu presudu samo u delu odluke o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu u odnosu na oštećenog „Intel“ AD Milići i navedeni deo presude uklonio iz pravnog saobraćaja, ali spise predmeta nije vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u vezi sa istim, obzirom na konkretnu krivičnoprocesnu situaciju, odnosno činjenicu da imovinskopravni zahtev od strane ovlašćenog lica „Intel“ AD Milići nije ni istaknut.

Obrazlažući povredu povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, branilac navodi i da je odlukom o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela povređen zakon, obzirom da je od okrivljenog Dragana Zarića oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom, u smislu člana 91. KZ, u iznosu od 1.433.388,75 dinara koji je okrivljeni pribavio od oštećenog DOO „Savox“ Milići, a za šta nije bilo uslova, obzirom da je svedok oštećeni - VV, ovlašćeno lice DOO „Savox“ Milići istakao imovinskopravni zahtev u toku postupka.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 91. Krivičnog zakonika (KZ), propisano je da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom, dok je stavom 2. propisano da će se korist iz stava 1. ovog člana oduzeti pod uslovima predviđenim ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.

Članom 92. KZ u stavu 1. propisano je da će se od učinioca oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljane izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.

Članom 93. stav 1. KZ, propisano je da ako je u krivičnom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oštećenog sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog u tom iznosu.

Iz spisa predmeta proizlazi da ovlašćeni predstavnik oštećenog DOO „Savox“ Milići u toku postupka nije istakao imovinskopravni zahtev, već se u svom iskazu datom u prethodnom postupku izjasnio da se pridružuje krivičnom gonjenju i da će u toku postupka tek da se izjasni o imovinskopravnom zahtevu, a što nije učinio.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da iz izreke prvostepene presude proizlazi da sud nije oštećenom DOO „Savox“ Milići dosudio imovinskopravni zahtev, već da je samo oduzeo imovinsku korist pozivajući se na odredbu člana 91. KZ, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. u vezi člana 91. KZ.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 74. ZKP, koju obrazlaže navodima da je okrivljeni u periodu od avgusta 2017. godine do marta 2018. godine u fazi završetka istrage, podizanja optužnice, odgovora na optužnicu i žalbe na optužnicu bio bez branioca.

Iznete navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane. Ovakav stav Vrhovni sud neće detaljnije obrazlagati u ovoj presudi, imajući u vidu da su navodi iste sadržine već bili predmet ocene Vrhovnog kasacionog suda, koji se u presudi Kzz 1062/2019 od 14.05.2020. godine detaljno izjasnio povodom navedene povrede zakona i našao da su izneti navodi neosnovani.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koju obrazlaže navodima da je krivični postupka pokrenut na osnovu zamolnice Ministarstva pravde BiH za preuzimanje krivičnog gonjenja optuženih u ovom predmetu od 27.06.2011. godine posredstvom Ministarstva pravde Srbije koje je zamolnicu prosledilo VJT u Novom Sadu. Okružno javno tužilaštvo Istočno Sarajevo je kao prilog uz zamolnicu dostavilo svoj optužni akt sa pravnom kvalifikacijom krivičnog dela po Zakonu BiH i prikupljenim dokazima, a što nesporno ukazuje da je Okružno javno tužilaštvu Istočno Sarajevo pokrenulo postupak protiv optuženih, a naročito ako se ima u vidu okolnost da se u odnosu na oštećene Okružno javno tužilaštvo Istočno Sarajevo nije oglasilo kao mesno nadležno, niti je oštećene uputilo da svoje krivične prijave podnesu VJT Novi Sad, a što daje potpuno izvesnost na okolnost da je krivični postupak pokrenut u BiH. U vezi sa iznetim, branilac citira član 6. stav 4. KZ te navodi da, u konkretnom slučaju, odobrenje Republičkog javnog tužioca ne postoji, čime je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude, na stani 9. stav tri i strani 10. stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da su pobijanim presudama učinjene i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, jer po stavu odbrane, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. U vezi sa iznetim, branilac navodi da krivično delo iz člana 234. KZ je 2018. godine „prešlo“ u krivično delo iz člana 227. KZ, a da navedena promena nije doživela prekvalifikaciju u aktuelnom postupku, kao i da u predmetnoj situaciji pravni kontinuitet između krivičnog dela iz člana 359. i člana 234. KZ ne postoji, ako se ima u vidu protek vremena od 5 i više godina od izvršenja predmetnog krivičnog dela do stupanja na snagu člana 234. KZ. Naime, u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, septembar 2009. – mart 2010. godine dana 10.09.2009. godine prestale su da se primenjuju odredbe koje su predstavljale krivično delo zloupotreba položaja iz člana 359. KZ (koje su bile u primeni od 01.01.2006. do 10.09.2009. godine), da su odredbe člana 234. KZ stupile u primenu od 01.04.2013. godine, a koje delo je uvedeno kao supsidijerno krivično delo iz člana 359. KZ, a ne kao primarno i predstavlja rezervnu inkriminaciju koja će se izuzetno primenjivati, samo onda kada nisu ostvareni elementi nekog drugog posebnog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedene povrede zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude, na strani 7. stav jedan i dva i strani 8. stav jedan i dva, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da su nižestepene presude zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama ZKP na mogu zasnivati i kao nezakonite dokaze označava dokaze koji su prikupljeni na osnovu zamolnice VJT Novi Sad upućene posredstvom Ministarstva pravde Republike Srbije i Ministastrva pravde Ruske Federacije, gde je nadležni državni organ Ruske Federacije postupao po zakonima Ruske Federacije i ispitao svedoke, sačinio zapisnike o iskazima svedoka i tako prikupljene materijalne dokaze dostavio Ministastvu pravde Republike Srbije, a isto VJT Novi Sad. Naime, po stavu odbrane, ovako pribavljeni dokazi su po načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ZKP i drugim zakonima, odnosno da su dokazi prikupljeni putem međunarodne pravne pomoći nezakoniti, jer su prikupljeni suprotno odredbama ZKP i to člana 68, 96, 98, 90, 99, 235, 400, 406. i 419. ZKP i na njima se ne mogu zasnivati pobijane presude.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude, na strani 10. stav tri i strani 11. stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 438. stav 2. tačka 1), 439. tačka 1) i 2) i člana 74. ZKP u celosti, kao i delimično u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, u konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne ukazuje na neku od procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće u određenom predmetu, već ukazuje na postojanje okolnosti (koje detaljno obrazlaže kao okolnost 1, 2, 3, 4 i 5) a koje po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije Jasne Kovačević u smislu člana 37. stav 2. ZKP (branilac i sam numeriše ovu povredu zakona), a što nije osnov za obavezno izuzeće.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja takođe predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, polemišući sa činjeničnim utvrđenjima suda u pogledu ranije osuđivanosti okrivljenog (član 440.), odnosno ukazuje na otežavajuće i olakšavajuće okolnosti i primenu člana 54. KZ, te nalazi da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, nalazeći da je okrivljenom izrečena drakonska kazna.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 440, 441. stav 1. i člana 37. stav 2. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozovljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud, u navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1), člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković