Nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti bez navođenja zakonom propisanih razloga

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.M., advokata D.M., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog V.M. se ukazuje na povredu odredbe člana 56. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima te na povredu odredbe člana 86. i člana 87. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. U zahtevu se navodi da je pobijano rešenje doneto uz povredu zakona, s`obzirom na to da se određeni pravni lek ili zahtev odbacuje kao nedozvoljen u situaciji kada je isti izjavljen od strane neovlašćenog lica ili kada zakon ne predviđa mogućnost njegovog izjavljivanja, što u konkretnom predmetu nije slučaj, jer zakon ne predviđa nemogućnost podnošenja novog zahteva u situaciji kada je prethodni zahtev pravnosnažno odbijen.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud o ovim navodima nije odlučivao meritorno, s`obzirom da isti članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nisu predviđeni kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                             Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov                                                                           Dragiša Đorđević