Odbijanje i odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović, Aleksandra Stepanovića i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nenada Davidovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu 89K 536/24 od 16.12.2024. godine i Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 22/2025 (2024) od 26.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nenada Davidovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu 89K 536/24 od 16.12.2024. godine i Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 22/2025 (2024) od 26.02.2025. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu 89K 536/24 od 16.12.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 02.11.2024. godine pa nadalje. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom BB i odlučeno je o troškovima krivičnog postpka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Požarevcu 2Kž1 22/2025 (2024) od 26.02.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu i branioca okrivljenog - advokata Nikole Rankovića i presuda Osnovnog suda u Požarevcu 89K 536/24 od 16.12.2024. godine, potvrđena, dok je kao neblagovremena odbačena žalba branioca okrivljenog AA - advokata Nenada Davidovića.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Nenad Davidović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku provstepenom sudu ali pred potpuno izmenjenim većem ili preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti i doneti oslobađajuću presudi ili preinači prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da činjenični opis izreke presude ne sadrži uopšte ili ne sadrži pravilne navode vezane za vinost i svest okrivljenog o zabranjenosti odnosno protivpravnosti dela kao jednog od tri obavezna elementa krivice u skladu sa članom 22. stav 1. KZ, kao i da nema navoda o tome na šta je bio uperen direktan umišljaj okrivljenog niti je oblik umišljaja uopšte i opisan u pobijanim presudama, a bez elemenata umišljaja i svesti nema krivice, a svest o zabranjenosti dela se ne pretpostavlja, odnosno ne može se pretpostaviti kao ni umišljaj odnosno vinost.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ alternativno je propisana i može se sastojati u primeni nasilja, upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo ili u drskom ili bezobzirnom ponašanju. Neophodno je da je radnja izvršenja takva da je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, a krivično delo je svršeno onda kada dođe do tog ugrožavanja.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni dana 02.11.2024. godine oko 16,30 časova u Požarevcu, uračunljiv, svestan svog dela i njegove zabranjenosti čije izvršenje je hteo, primenom nasilja, te drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice – supruge BB, a na način bliže opredeljen u izreci presude.

Po nalaženju ovoga suda, u radnjama okrivljenog stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja tako i subjektivna obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji obuhvata svest o zabranjenosti dela.

Stoga su u izreci pravnosnažne presude, po oceni ovoga suda, jasno opisani svi bitni elementi, kako objektivni, tako i subjektivni, krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve bitne elemente tog krivičnog dela i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored iznetog, u preostalom delu zahteva, obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje –član 440. ZKP osporavajući činjenicu da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao sa direktnim umišljajem, kao i da sud uopšte nije utvrđivao svest okrivljenog u pogledu dela, a koja povreda zakona ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni sud u napred navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, u zahtevu branilac ističe da je pobijanim presudama okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje i član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u vezi sa iznetim se poziva na određene presude Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu citirane odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4) ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković