Presuda o neosnovanosti zahteva u pogledu zastarelosti krivičnog gonjenja

Viši sud u Nišu, presudom Kž1br. 306/15 od 03.08.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okr. M.C., adv. Z.S., preinačio je presudu Osnovnog suda u Nišu 20K. 1214/11 od 20.03.2015. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što je krivično delo za koje je oglašen krivim okr. M.C. kvalifikovao kao krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, i za to delo mu izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6-šest meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od 1-jedne godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a u koju bi mu se u slučaju opozivanja uslovne osude uračunalo vreme provedeno u pritvoru od 21. do 22.12.2014. godine.

Branilac okr. M.C., adv. Z.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda u delu koji se odnosi na okr. M.C., zbog povreda krivičnog zakona, člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese odluku kojom utvrđuje da su Viši sud u Nišu presudom Kž1 br. 306/15 od 03.08.2015. godine i Osnovni sud u Nišu presudom 20K br. 1214/11 od 25.03.2015. godine povredili Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku na štetu okr. M.C., te da navedene presude ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da preinači navedene presude i odbije optužbu prema okr. M.C., zbog zastarelosti krivičnog gonjenja ili zbog prethodno označenih okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. M.C. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.C., adv. Z.S., je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Prema navodima zahteva, pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene su bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja okr. M.C. za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 357. stav 1. KZ, koje mu je stavljeno na teret nakon izmene optužnog akta od 22.10.2014. godine, na način da je činjenični osnov ranije optužbe (prve izmenjene optužbe) za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u tolikoj meri izmenjen da se osnovni događaj ne prepoznaje, pa se i ne radi o izmeni optužbe već o novoj optužbi. Pri tom, izmena se odnosi na radnju krivičnog dela koja je ranije označena kao „pribavljanje koristi iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti“, dok je u novoj optužbi radnja dela „sačinjavanje službene isprave neistinite sadržine“; na subjekt – svojstvo izvršioca, jer je po ranijem optuženju odgovorno lice, a po novom službeno lice; na zaštitni objekt, koji je u ranijem optuženju privreda, dok je u novoj optužbi to službena dužnost; kao i na objekt i posledicu dela, jer je kod krivičnog dela iz člana 357. KZ predmet dela službena isprava, a posledica ugrožavanje sigurnosti pravnog saobraćaja, što razdvaja ovo delo od ranijeg optuženja. Po stavu branioca okrivljenog, ovakva izmena optužnog akta na težu pravnu kvalifikaciju dela, kod neizmenjenog činjeničnog stanja na glavnom pretresu, nije moguća ni dozvoljena i javni tužilac, pošto je jednom odustao od prvobitne optužbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja i svojstvo izvršioca kao službneog lica izmenio u svojstvo odgovornog lica, nema prava da vraća na pravnu snagu to delo, niti sud sme to da čini, a drugostepeni sud je postupio suprotno i okrivljenog oglasio krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani. Istim se ponavljaju navodi žalbe branioca izjavljene protiv prvostepene presude, zbog iste povrede zakona, koje je drugostepeni sud ocenio kao neosnovane i za tu ocenu, kao i za izneto stanovište o ovlašćenju javnog tužioca da raspolaže optužbom, kako u pogledu činjeničnog opisa radnje izvršenja, koja u ovom slučaju nije ni izmenjena, tako i u pogledu pravne kvalifikacije dela i sledstveno tome, ovlašćenju suda da sudi i odlučuje po izmenjenoj optužbi, u svojoj presudi na strani 3, dao detaljne razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Nasuprot navodima zahteva, povreda zakona o kojoj je reč nije učinjena ni drugostepenom presudom, kojom delo okrivljenog nije kvalifikovano kao krivično delo zloupotreba službenog položaja kako tvrdi branilac, već kao krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, što ne predstavlja preinačenje na težu kvalifikaciju na štetu okrivljenog, jer je za to delo propisana ista kazna (zatvor od 3 meseca do 5 godina), kao za krivično delo iz člana 357. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim prvostepenom presudom i nije nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za navedeno krivično delo, jer nije proteklo za to potrebno vreme od 5 godina (član 104. u vezi sa čalnom 103. tačka 5) KZ) od izvršenja dela (25.10.2008. godine) do preduzimanja prve procesne radnje tužioca (predlog za sprovođenje istražnih radnji od 20.11.2009. godine) ni između drugih procesnih radnji tužioca i suda.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP učinjena i time što je izreka presude nerazumljiva u pogledu radnje izvršenja dela koja nije jasno opisana, naime, da radnja krivičnog dela iz člana 357. stav 1. KZ koja se po izmenjenoj optužbi od 22.10.2014. godine sastoji u tome što je okrivljeni „sačinio(napravio) službenu ispravu neistinite (lažne) sadržine“ i koja podrazumeva nameru izvršioca da lažnu ispravu upotrebi, odgovara krivičnom delu iz člana 355. KZ, a ne radnji krivičnog dela iz člana 357. KZ. Ovim navodima zahteva branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja povreda zakona, međutim, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije predviđena kao razlog zbog kojeg okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je zahtev branioca okr. M.C. u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                     Bata Cvetković,s.r.