Odbijen zahtev o nezakonitosti video snimka kao dokaza u postupku

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 br. 70/14 od 28.02.2014. godine, povodom žalbi branilaca okrivljenog Ž.M. – advokata L.M. i M.J., a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Paraćinu 5K. broj 1270/10 od 04.12.2013. godine, tako što je prema okrivljenom na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP odbijena optužba da je izvršio krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, dok mu je za krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 225. stav 4. u vezi stava 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ, izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od dve godina od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, okrivljeni je obavezan da oštećenoj G.I. na ime imovinsko-pravnog zahteva isplati iznos od 13.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je na osnovu člana 258. stav 3. ZKP, oštećena G.I. upućena na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva u iznosu od 17.021,84 dinara.

Stavom III iste presude, žalbe branilaca okrivljenog Ž.M., odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ž.M. – advokat S.S., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povrede iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, branilac okrivljenog ne konkretizuje u čemu se ove povrede sastoje, međutim iz obrazloženja proizilazi da pravnosnažne presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se, kako je to navedeno u zahtevu, pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se presuda ne može zasnivati.

Naime, u zahtevu se ističe da je prvostepena presuda zasnovana na neobeleženom i neevidentiranom CD-u, koji je oštećena lično predala pisarnici tužilaštva, bez pisanih tragova o načinu njegovog pribavljanja i o tome gde je CD snimljen, niti ko ga je snimio. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da u spisima predmeta ne postoji nijedan pisani dokaz o privremenom oduzimanju predmeta, niti službena beleška da je CD privremeno oduzet od K. b. i predat na čuvanje sudu, saglasno članu 225. ZKP. Nadalje, u zahtevu se ističe da je za privremeno oduzimanje takvih predmeta potrebna naredba suda, koje nema u spisima, obzirom da CD predstavlja opremu koja služi za čuvanje elektronskih podataka, iz čega proizilazi da je CD pribavljen na nezakonit način, a zbog čega se kao nezakonit dokaz nije ni mogao koristiti u krivičnom postupku, kao i to da su zasnivanjem odluke na ovom CD-u prvostepeni i drugostepeni sud postupili protivno odredbama člana 82., 84. i 225. stav 2. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 58/04 ... 76/10), koji se primenjivao u vreme pribavljanja ovog dokaza.

Suprotno iznetim navodima branioca okrivljenog, po oceni ovog suda, pravnosnažne presude nisu zasnovane na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati.

Iz spisa predmeta – iz izveštaja PS Ćuprija PU broj 109/12 od 24.01.2012. godine, proizilazi da su policijski službenici nakon dobijanja saznanja da je platna kartica banke I., vlasnika oštećene G.I., zloupotrebljena na bankomatu K. b. u P., te su ova lica, iz razloga hitnosti, stupila u kontakt sa službenim licima K. b. u Ć. Ovo službeno lice je, nakon konsultacije sa odgovornim licem Centralne K. b. u B., koji je odgovoran za video nadzor kamera K. b. na području cele zemlje, obavestilo policijske službenike da je potrebno da se pismenim zahtevom zatraži snimak video nadzora, te da će službenik banke u Ć. e-poštom isti zahtev proslediti centrali banke u B. radi dobijanja snimaka video nadzora, što je učinjeno. Po dobijanju kompakt diska (CD) sa fotografijama od službenika K. b. u Ć., koje je kamera ispred bankomata K. b. zabeležila, ovi dokazi su dostavljeni tadašnjem OJT u Ćupriji, u prilogu izveštaja PU broj 211/08 od 07.03.2008. godine.

Kako su, dakle, snimak sa bankomata policijski službenici PS Ćuprija pisanim zahtevom, dakle službenim putem, zatražili od K. b., imajući u vidu i činjenicu da je ovaj video zapis, odnosno CD, takođe zvaničnm putem dostavljen od strane PS Ćurpija Osnovnom javnom tužilaštvu u Ćupriji, to su, po oceni ovoga suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je ovaj dokaz pribavljen na nezakonit način.

S tim u vezi, neosnovani su navodi zahteva da je prvostepeni sud postupio suprotno odredbama člana 82. i 225. ZKP, koji se primenjivao u vreme preduzimanja navedenih radnji.

Odredbom člana 225. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/2010), propisano je da, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti – organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela ... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da, u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. tog člana, organi unutrašnjih poslova mogu da traže potrebna obaveštenja od građana ... da u prisustvu odgovornog lica pregledaju određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnje i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje.

Kako su, dakle, u konkretnom slučaju, službena lica PS Ćuprija u svemu postupili saglasno članu 225. ZKP, obzirom da su službenim putem zatražila video zapis (CD) od K. b., koji su, takođe službenim putem, dostavili sudu, te kod činjenice da je sud izvršio uvid u ovako pribavljene dokaze, to je očigledno da pobijane presude nisu zasnovane na nedozvoljenom dokazu, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pri tome, službena lica PS Ćuprija, suprotno navodima zahteva, nisu bila u obavezi da postupaju po članu 82. stav 2. i članu 84. ZKP, imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije reč o uređaju za automatsku obradu podataka, niti o opremi na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, već o izveštaju banke u vidu video zapisa (CD) sačinjenom na licu mesta, prilikom izvršenja krivičnog dela, dakle o predmetu koji može poslužiti kao dokaz i koji se obezbeđuje u smislu člana 225. ZKP.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odbijen je kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Kako se navodima zahteva branioca okrivljenog u ostalom delu ukazuje da je izreka presude u odnosu na krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica nejasna i nerazumljiva i protivrečna izvedenim dokazima, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao i pogrešnu ocenu nalaza i mišljenja sudskih veštaka, dakle u suštini se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koje povrede, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razlog zbog kog je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima i njihovim braniocima, to se Vrhovni kasacioni sud nije ni upuštao u razmatranje navoda zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                             Nevenka Važić,s.r.