Zakonitost iskaza svedoka koji u vreme svedočenja negira status privilegovanog svedoka

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Biljana Desnica-Petrović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, te da ukine u celosti presude Osnovnog suda u Novom Sadu K-974/2018 od 08.09.2020. godine i Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 12/21 od 17.02.2021. godine ili samo drugostepenu presudu, kao i da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca i okrivljenog o sednici veća kako bi istoj prisustvovali.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na iskazu svedoka VV datom na glavnom pretresu od 04.04.2019. godine, a koja je privilegovani svedok jer je u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela živela u vanbračnoj zajednici sa okrivljenim, a što proizilazi iz presude Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.772/2016 od 03.03.2017. godine kojom je okrivljeni osuđen zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. KZ za događaj koji se desio dana 20.11.2015. godine, što je samo jedan dan nakon predmetnog kritičnog događaja. Po stavu branioca navedeni iskaz svedoka VV je nezakonit iz razloga jer ona kao privilegovani svedok nije od strane suda na glavnom pretresu od 04.04.2019. godine, pre njenog ispitivanja, pitana i nije upozorena na mogućnost oslobođenja od dužnosti svedočenja, a što je sud bio dužan da učini shodno odredbi člana 94. stav 3. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta i to zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 04.04.2019. godine jasno proizilazi da je svedok VV, a koja je pre početka njenog ispitivanja od strane sudije pitana da li je u srodstvu sa okrivljenim AA, izričito izjavila da nije ni u kakvom srodstvu sa okrivljenim, niti da joj je okrivljeni vanbračni suprug, te da je ista od strane sudije upozorena u skladu sa odredbama članova 95. i 401. ZKP. Dakle, kako iz spisa predmeta proizilazi da svedok VV u vreme davanja njenog iskaza dana 04.04.2019. godine ne spada u kategoriju privilegovanog svedoka u skladu sa odredbom člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP, to, suprotno navodima branioca okrivljenog, sud nije bio dužan da istu shodno odredbi člana 94. stav 3. ZKP upozori na mogućnost oslobođenja od dužnosti svedočenja, zbog čega iskaz svedoka VV ne predstavlja nezakonit dokaz i sud je na njemu mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Činjenica na koju u podnetom zahtevu ukazuje branilac okrivljenog i to da je svedok VV u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela živela u vanbračnoj zajednici sa okrivljenim je bez uticaja na drugačije odlučivanje, obzirom da odnos naveden u tački 1) stava 1. člana 94. ZKP treba da postoji u vreme kada svedok daje svoj iskaz.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da sud nije primenio odredbe krivičnog zakona vezano za uračunljivost okrivljenog. Međutim, branilac dalje svojim navodima suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova vezano za uračunljivost okrivljenog. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da kako iz presude Osnovnog suda u Novom Sadu K.772/2016 od 03.03.2017. godine proizilazi da je okrivljeni krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. KZ izvršio dana 20.11.2015. godine (što je samo jedan dan nakon predmetnog kritičnog događaja) u stanju bitno smanjene uračunljivosti, jer je oboleo i lečen je zbog psihotičkog poremećaja i poremećaja ličnosti kao trajnog nepsihotičkog poremećaja, te da postoji uzročno-posledična veza između izvršenog krivičnog dela i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, to je sud morao da po službenoj dužnosti proveri psihički status okrivljenog i njegovu zavisnost od narkotika, a posebno uračunljivost okrivljenog u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza vezano za uračunljivost okrivljenog, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe i da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka sastoji u tome što sud u izreci presude navodi da je okrivljeni oštećenom naneo laku telesnu povredu u vidu sekotine u regiji temena glave, dok iz lekarskog izveštaja za oštećenog od 19.11.2015. godine koji je sud izveo kao dokaz proizilazi da je lekar koji je kritičnog dana pregledao oštećenog u izveštaju konstatovao razderotinu, čime branilac ukazuje na protivrečnost izreke presude i datih razloga, a osim toga branilac ističe i da sud u obrazloženju pobijane presude nije dao ocenu dela usmenog izjašnjenja veštaka dr Gorana Stojiljkovića sa glavnog pretresa od 08.09.2020. godine o razlozima zbog kojih veštak nije pokušao da neposrednim pregledom oštećenog uoči zaostale ožiljne povrede, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodima branioca okrivljenog u kojima se kao nezakonit dokaz ističe nalaz i mišljenje veštaka dr Gorana Stojiljkovića se po nalaženju ovoga suda ne osporava zakonitost ovog dokaza, jer se ne navodi ni jedan konkretan razlog njegove nezakonitosti, već se zapravo osporava kredibilitet i stručnost navedenog veštaka imajući u vidu da se u zahtevu tvrdi da je navedeni nalaz i mišljenje sačinjen mimo pravila struke sudske medicine pošto veštak nije neposredno pregledao oštećenog, a osporava se i ocena suda o prihvatljivosti ovog dokaza i utvrđeno činjenično stanje vezano za mesto i mehanizam nastanka povrede kod oštećenog, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Biljane Desnica-Petrović, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić