Presuda Vrhovnog kasacionog suda o krivičnom delu nasilje u porodici

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Živko Todorović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se presuda zasniva isključivo na iskazu oštećene koji je pribavljen protivno odredbama ZKP, jer prilikom saslušanja svedoka oštećene - vanbračne supruge okrivljenog, na glavnom pretresu postupajući sudija nije je upozorila na razloge oslobođenja od dužnosti svedočenja propisane odredbom člana 94. stav 1. ZKP, sa obrazloženjem da oštećena nema svojstvo privilegovanog svedoka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Živka Todorovića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Novom Sadu koji je postupao po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Sadu K 1039/20 od 04.12.2020. godine. Viši sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2 u poslednjem stavu i strani 3 u prvom stavu, drugostepene presude Kž1 40/21 od 12.03.2021. godine izneo u svemu jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da delo koje se okrivljenom stavlja na teret nije krivično delo, jer je izostala posledica u vidu ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja oštećene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Prema činjeničnom opisu u izreci pravnosnažne presude, okrivljeni je kritičnom prilikom, sa umišljajem, u stanju uračunljivosti, svestan da je njegovo delo zabranjeno, „pretnjom da će napasti na život i telo i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, svoje vanbračne supruge... „ na način, u vreme i u mestu bliže opisanom u izreci presude, iz čega proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva navodi da sud u pobijanoj pravnosnažnoj presudi ni jednom reči ne obrazlaže u čemu se sastoji posledica u konkretnom slučaju odnosno u čemu se ogleda navodno ugroženo spokojstvo i duševno stanje oštećene, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovog suda predstavljali isticanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP-a, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Živka Todorovića, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić