Odluka Vrhovnog suda o fakultativnom oslobađanju od kazne za drogu

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Željka Fehratovića, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Fehratovića - advokata Aleksandra Mileusnića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.559/2024 od 24.10.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 7/2026 od 12.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 06.05.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Fehratovića - advokata Aleksandra Mileusnića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.559/2024 od 24.10.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 7/2026 od 12.02.2026. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.559/2024 od 24.10.2025. godine okrivljeni Željko Fehratović je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju od 14.05.2024. godine do 16.05.2024. godine. Određeno je da se od okrivljenog oduzima opojna droga marihuana tipa „Cannabis sativa“, neto težine 285,70 grama, a koja će se nakon pravnosnažnosti presude dostaviti PU Leskovac na uništenje. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu iznos od 29.213,01 dinar, a sudu iznos od 18.518,51 dinar, kao i da na ime sudskog paušala plati sudu iznos od 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 7/2026 od 12.02.2026. godine usvojena je žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.559/2024 od 24.10.2025. godine u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog Željka Fehratovića za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju od 14.05.2024. godine do 16.05.2024. godine, dok je žalba branioca okrivljenog Željka Fehratovića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Željka Fehratovića - advokat Aleksandar Mileusnić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, te zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači presude Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.559/2024 od 24.10.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 7/2026 od 12.02.2026. godine u oslobađajuću presudu ili u odbijajuću presudu ili da ukine navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, kao i da odredi da troškovi postupka padaju na teret budžeta Republike Srbije.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog Željka Fehratovića u podnetom zahtevu ističe da sud nije primenio odredbu člana 246a stav 3. KZ koju je u konkretnom slučaju bio dužan da primeni radi pravilne pravne kvalifikacije krivičnog dela, budući da je okrivljeni u toku postupka jasno i nedvosmisleno označio konkretno lice od koga je nabavljao opojnu drogu marihuanu i to punim imenom i prezimenom lice AA zvanog AA1, a što po braniocu predstavlja dovoljan i individualizovan podatak za identifikaciju lica od koga je opojna droga nabavljena, a ova okolnost je po braniocu trebalo da dovede do oslobađanja okrivljenog od kazne.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246a stav 3. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine) je propisano da se učinilac dela iz stava 1. i 2. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može osloboditi od kazne.

Shodno navedenoj zakonskoj odredbi, proizilazi da je primena odredbe člana 246a stav 3. KZ fakultativne prirode, odnosno da ista predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivična dela iz stava 1. i 2. tog člana tj. samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da, u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga nabavlja opojnu drogu, primeni odredbu člana 246a stav 3. KZ i okrivljenog oslobodi od kazne za predmetno krivično delo, dakle proizilazi da sud nije u obavezi da primeni ovu odredbu i oslobodi od kazne učinioca koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu (kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog).

Imajući u vidu napred navedeno, te imajući pri tome u vidu da u konkretnom slučaju u pobijanim pravnosnažnim presudama nije ni utvrđeno da je okrivljeni Željko Fehratović otkrio lice od koga je nabavio predmetnu opojnu drogu - marihuanu koju je kritičnom prilikom neovlašćeno držao u velikoj količini, kao i imajući u vidu da iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne prvostepene presude proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, to, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi pravilno nalaze u pobijanim nižestepenim presudama da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu odredbe člana 246a stav 3. KZ, pa su stoga neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima se ističe da je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP jer je radi pravilne pravne kvalifikacije krivičnog dela trebalo da u konkretnom slučaju primeni odredbu člana 246a stav 3. KZ u odnosu na okrivljenog Željka Fehratovića.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Fehratovića u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da nižestepeni sudovi nisu uopšte u obrazloženjima pobijanih presuda dali razloge u pogledu odlučnih činjenica i to posebno vezano za mogućnost primene u konkretnom slučaju odredbe člana 246a stav 3. KZ koja može dovesti do oslobađanja okrivljenog od kazne, a i oni razlozi koji su dati su međusobno protivrečni. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene presude ocenio žalbene navode odbrane kojima je ukazano na okolnosti koje su mogle dovesti do oslobođenja okrivljenog od kazne, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. stav 1. ZKP nisu predviđene kao dozvoljeni zakonski razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da pobijana osuđujuća odluka ne ispunjava standarde obrazložene sudske odluke, budući da nižestepeni sudovi nisu detaljno, potpuno i logički ocenili sve relevantne činjenice i argumente koje je okrivljeni izneo u svojoj odbrani tokom postupka.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Fehratovića - advokata Aleksandra Mileusnića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković