Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu krivičnog dela utaje

Presudom Apelacionog suda u Nišu 5Kž1 1261/16 od 03.11.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Nišu 17K 2070/10 od 18.05.2016. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog AA, advokat Branko Unjić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i postupi u svemu prema odredbama člana 492. stav 1. tačka 1) ili tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Naime, branilac smatra da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen, jer se krivično delo utaja iz člana 207. stav 1. KZ, vrši prisvajanjem tuđe pokretne stvari koja je učiniocu poverena, a da bi došlo do prisvajanja stvari koja je nekom licu poverena, potrebno je da se ta poverena stvar nalazi u pritežanju tog lica, da to lice ima faktičku moć raspolaganja sa navedenom stvari, a prema navodima zahteva, ne može se smatrati da je okrivljeni ušao u posed stvari, samim potpisivanjem fakture i fotografisanjem pored jedne od poljoprivrednih mašina.

Odredbom člana 207. stav 1. KZ, propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji tuđu pokretnu stvar koja mu je poverena, kazniće se zatvorom do dve godine i novčanom kaznom, dok je stavom 4. tog člana, propisan teži oblik utaje, a naime kada vrednost utajenih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara ili utajena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu, u kom slučaju je propisano da će se učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Izrekom pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Nišu 17K 2070/10 od 18.05.2016. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim da je kritičnom prilikom u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvojio poljoprivrednu opremu vlasništvo „BB“ ... i „VV“ ..., taksativno označenu u izreci, a koja oprema mu je poverena na osnovu sedam ugovora o finansijskom lizingu i jednog ugovora o zakupu zaključenim sa oštećenim privrednim društvom „BB“ ... i „VV“ ... ......, na taj način što je nakon zaključenja ugovora o lizingu sa oštećenima, preuzeo po osnovu ugovora navedenu poljoprivrednu opremu ukupne vrednosti 44.086 evra, u dinarskoj protivvrednosti 3.489.815,00 dinara, uz obavezu držanja i korišćenja iste i plaćanja naknade u šezdeset mesečnih rata, pa je okrivljeni suprotno ugovoru o lizingu, otuđio NN licu primljenu poljoprivrednu opremu, prethodno plativši oštećenom samo na ime obaveznog učešća 20% vrednosti predmeta lizinga...... , pa je tako sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.791.878,00 dinara, a okrivljeni je u vreme izvršenja dela bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, jer je bio svestan zabranjenosti svog dela i hteo je njegovo izvršenje.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom na opisani način preduzeo radnje izvršenja navedenog krivičnog dela, jer je u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvojio poljoprivrednu opremu, vlasništvo oštećenog, koja mu je poverena (po osnovu ugovora o lizingu i zakupu), a pri čemu vrednost utajenih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara. Stoga su navodi zahteva kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                 Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić