Preinačena pravna kvalifikacija dela proganjanja kao jedinstvenog krivičnog dela

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.797/24 od 13.11.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Pašića i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K br.438/21 od 10.07.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog advokat Dragan Pašić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 2. tačka 1) i čl. 439. tač. 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane pravnosnažne presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu pred drugim sudijom pojedincem ili da drugostepenu presudu preinači i donese oslobađajuću presudu, a u delu u kom je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja donese odbijajuću presudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP neosnovan, a u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja se ogleda u tome da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 4) KZ, dakle za više radnji alternativno propisanih u članu 138a stav 1. Krivičnog zakonika, na koji način je, po navodima branioca, izvršena pogrešna pravna kvalifikacija radnje okrivljenog, jer se u konkretnom slučaju radi o jednom krivičnom delu čiju pravnu ocenu treba izvršiti prema dominantnom obliku izvršenja.

Krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. KZ čini onaj ko u toku određenog vremenskog perioda: 1) drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji, 2) protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije, 3) zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga, 4) preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica, 5) preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju. Dakle, ovo krivično delo se može izvršiti jednom od pet alternativno određenih radnji.

Pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K br.438/21 od 10.07.2024. godine utvrđeno je da je okrivljeni izvršio više radnji opisanih u članu 138a stav 1. Krivičnog zakonika i to „uporno protivno volji oštećene preduzimao druge radnje u cilju fizičkog približavanja i nastojao da sa njom uspostavi konatakt neposredno i putem sredstava komunikacije i pretio oštećenoj napadom na telo, pri čemu je bio u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne bitno, svestan svog dela i zakonske zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, na taj način što je ... sa svog broja telefona ... na broj telefona oštećene ... pozvao ukupno 153 puta, na koje pozive se oštećena nije odazivala, a između navedenih poziva slao poruke oštećenoj kojim ju je zastrašivao i vređao rečima „kupio sam ga, javi se ološu raspali da ti prikažem šta te večeras čeka. Šta si se u.. droljo, javi se da ti pokažem šta te čeka...Debilčino javi se na telefon. Bolje se javi. Sutra si ga ugasila. .. ti sve što imaš..“... nenajavljeno došao do stana oštećene pa u trenutku kada je oštećena BB otvorila ulazna vrata u nameri da izađe iz stana, iz ruke joj oteo novčanik i mobilni telefon ... poslao veći broj poruka i uputio 16 poziva na koje se oštećena nije javljala, niti odgovarala na poruke... da bi dana 19.02.2019. godine uputio poruku sledećeg sadržaja: „Jesi li svesna da ću unakaziti vrata i tebe zajedno ako se ne javiš ili ne ... sa mnom“ ... došao do stana oštećene i dok se oštećena tuširala u kupatilu zvonio i lupao, i podesnim predmetom na ulaznim vratima stana oštećene skinuo poklopac ključionice koja se nalazi ispod brave i pre dolaska policije, koju je pozvala oštećena, udaljio se u nepoznatom pravcu i istog dana ... poslao poruke pretećeg sadržaja: „Javi se na telefon, sačekaću te biće svašta. Više se ne ponavljam, opet tražiš da dobiješ preko ... žestoko, krvnički, guraćeš kolica, a posebno za ono što mi opet podmećeš neke šiljokurane, što se predstavljaju kao panduri. P... krv, ima da kažeš ko se javio, pa ću vam ... mamu u ...“ i sve navedene radnje su pravno ocenjene kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 4) Krivičnog zakonika.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je na opisani način učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Naime, kada u toku određenog vremenskog perioda, okrivljeni svojim radnjama ostvari više oblika izvršenja krivičnog dela iz člana 138a stav 1. KZ, koji su propisani tačkama 1) do 5), ne postoji idealni sticaj krivičnog dela, već radi se o jednom krivičnom delu čiju pravnu ocenu treba izvršiti prema dominantnom obliku izvršenja, dok postojanje i drugih oblika izvršenja može predstavljati otežavajuću okolnost kod odmeravanja kazne, ako su ispunjeni uslovi iz člana 54. stav 3. KZ.

Imajući sve navedeno u vidu, Vrhovni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pa je pravnosnažne presude preinačio u pogledu pravne ocene krivičnog dela, tako što je radnje za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, nalazeći da je dominantni oblik izvršenja krivičnog dela to što je okrivljeni protivno volji drugog lica nastojao da sa njom uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica i putem sredstava komunikacije, pravno ocenio kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) KZ i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca primenom odredbi članova 4, 5, 42, 45. i 54. KZ.

Prilikom odmeravanja kazne, Vrhovni sud je imao u vidu sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, utvrđene u redovnom postupku i našao da je odmerena kazna zatvora srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, stepenu krivice i jačini ugrožavanja zaštitnog dobra, kao i da je nužna i dovoljna da se njom ostvari opšta svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ i to kako u odnosu na samog okrivljenog tako i na planu generalne prevencije.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i istu obrazlaže navodima da je nastupila apsolunta zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na inkriminisane radnje preduzete dana 16.06.2018. godine i 27.06.2018. godine.

Međutim, imajući u vidu da je krivično delo proganjanje iz člana 138a KZ trajno krivično delo koje zahteva, između ostalog, da se preduzete radnje izvršenja ponavljaju određeni vremenski period, odnosno da između pojedinačnih radnji izvršenja postoji vremenski kontinuitet, usled čega se svaka pojedinačna radnja ne posmatra izolovano, već one predstavljaju celinu, te imajući u vidu pravnu prirodu trajnog krivičnog dela, to su suprotni navodi branioca od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, prilikom obrazlaganja označene povrede, branilac navodi da se osuđujuća presuda zasniva na iskazu oštećene koji je cenjen kao uverljiv i logičan, pri tom zanemarujući ostale dokaze koji „u izvesnoj meri opovrgavaju iskaz oštećene“, a kojim navodima branilac suštinski osporava ocenu iskaza oštećene i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Osim toga, u podnetom zahtevu branilac navodi da se pretnja upućena oštećenoj ne može shvatiti ozbiljno jer ista nije izazvala jači osećaj straha i veću nesigurnost kod oštećene, niti je na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno da su radnje okrivljenog osetno ugrozile njen lični život, ukazujući na postojanje sadomazohističkih odnosa i tok njihovog emotivno partnerskog odnosa, a kojim navodima ukazuje suštinski na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Branilac u zahtevu, pored iznetog, navodi i da je odluka o kazni drakonska usled pogrešne ocene da je oštećena iskazala interesovanje za krivični progon okrivljenog, i da je to interesovanje dovelo do afekta oštećene kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, kao i da je nepravilna odluka suda u delu u kome je odbijen predlog zastupnika javnog tužioca da se odredi psihijatrijsko veštačenje oštećene, na okolnost njene procesne sposobnosti, kao i predlog okrivljenog za suočenje sa oštećenom, kojim navodima u zahtevu se ukazuje na pogrešnu primenu zakona iz člana 395. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP,koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 395, 440. i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Imajući u vidu napred navedeno Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491.ZKP, člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                 Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković