Nedozvoljenost i nepotpunost zahteva za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Petra Golubovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu 4K.br. 44/24 od 28.11.2024. godine i Višeg suda u Pirotu Kž1.br. 19/25 od 20.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 06.05.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Petra Golubovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu 4K.br. 44/24 od 28.11.2024. godine i Višeg suda u Pirotu Kž1.br. 19/25 od 20.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu 4K.br. 44/24 od 28.11.2024. godine u stavu II okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara koju je dužna da plati u 4 jednake mesečne rate počev od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu privatne tužilje BB, a kako je to bliže opredeljeno u stavu II izreke presude.

Istom presudom u stavu I okrivljena BB oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. KZ i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara koju je dužna da plati u deset jednakih mesečnih rata počev od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljena ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku sud će je zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu privatne tužilje AA, a kako je to bliže opredeljeno u stavu I izreke.

Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1.br. 19/25 od 20.02.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljene BB – advokata Filipa Aleksića i branioca okrivljene AA - advokata Petra Golubovića i presuda Osnovnog suda u Pirotu 4K.br. 44/24 od 28.11.2024. godine, potvrđena.

Protiv presude Višeg suda u Pirotu Kž1.br. 19/25 od 20.02.2025. godine i presude Osnovnog suda u Pirotu 4K.br. 44/24 od 28.11.2024. godine u stavu II izreke branilac okrivljene AA - advokat Petar Golubović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe i da na ime troškova zastupanja pred Vrhovnim sudom dosudi okrivljenoj iznos od 45.000,00 dinara na ime „sudskih taksi za podnošenje zahteva“.

Vrhovni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva opredeljuje povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. Takođe, branilac kao razlog podnošenja zahteva opredeljuje i povredu zakona iz člana 453. ZKP, a koja suštinski predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP. Povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 10) ZKP su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljene ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona, obzirom da branilac ne navodi iz kojih razloga nije potpuno rešen predmet optužbe (član 438. stav 1. tačka 8) ZKP) odnosno ne navodi na koji način je presudom povređena odredba člana 453. Zakonika (član 438. stav 1. tačka 10) ZKP).

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 10) ZKP nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored iznetog, branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da stav II izreke govori o preduzimanju delatnosti okrivljene AA koje bi se mogle podvesti pod radnju izvršenja krivčinog dela, ali da pri tome nema dokaza da je uopšte radnja AA prouzrokovala radnju krivičnog dela uvreda. U vezi sa iznetim, branilac citira iskaz svedoka VV, iznosi sopstvenu ocenu njenog iskaza, kao i sopstvene činjenične zaključke u vezi sa postojanjem radnje izvršenja krivičnog dela na strani okrivljene AA, osporavajući činjenične zaključke suda iznete u pobijanim presudama.

Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac samo formalno numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, dok u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva označava povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 451. ZKP, a u obrazloženju zahteva označava i obrazlaže povrede zakona iz člana 15. i 16. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotupno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao ni povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 451. ZKP i člana 15. i 16. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković