Presuda Vrhovnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti u predmetu privrednog kriminala

 IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Dijane Janković i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mileta Čogurića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 15 K br.421/22 od 18.07.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1189/24 od 03.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 06.05.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mileta Čogurića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 15 K br.421/22 od 18.07.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1189/24 od 03.02.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok se u preostalom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 15 K br.421/22 od 18.07.2024. godine, pored ostalih, okrivljeni AA oglašen je krivim da je u saizvršilaštvu izvršio krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 3. u vezi stava 1. KZ, u vezi člana 33. KZ, pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca, i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u datom roku novčanu kaznu ne plati, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljenom AA je istom presudom izrečena i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti stečajnog upravnika u trajanju od pet godina od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Istom presudom okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka, kako je to bliže navedeno u izreci prvostepene presude, dok je oštećeno preduzeće radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeno na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1189/24 od 03.02.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA, advokat Mileta Čogurića i branioca okrivljenog BB, advokata Marka Pekića, žalba Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i žalba punomoćnika oštećenog pravnog lica „Lekovit“, advokata Koste Danilovića i presuda Višeg suda u Beogradu K br.421/22 od 18.07.2024. godine je u odnosu na okrivljene AA i BB potvrđena. U drugom stavu izreke, povodom žalbe branioca okrivljenog VV, advokata Marka Pekića, a po službenoj dužnosti preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K br.421/22 od 18.07.2024. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu prema okrivljenom VV, na osnovu odredbe člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, odbio optužbu da je izvršio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mile Čogurić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i „ da im naloži da izvedu sve dokaze koji se nalaze u dva registratora“.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koja se ogleda u činjenici da je sud okrivljenog oglasio krivim za krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika primenjujući nepostojeći Krivični zakonik, s obzirom da se u pobijanoj presudi navodi da je primenjen Krivični zakonik („Sl. Glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine) kojim je izvršena izmena ovog krivičnog dela, a ne navodi se potpuni naziv zakona, te u nižestepenim odlukama nije obeležena primena zakona „u skladu sa zakonom i pravilima struke“.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a o istima je drugostepeni sud, postupajući po izjavljenoj žalbi dao dovoljne i jasne razloge na strani 12, pasus 6 i strani 13, pasus 1, 2 i 3 obrazloženja presude koje ovaj sud prihvata i na iste u smislu člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

Branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, a kao nezakonit dokaz označava ekonomsko finansijsko veštačenje. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako označene povrede, branilac ne navodi u čemu se nezakonitost samog veštačenja ogleda, već pojašnjava da je ispitivanje veštaka sprovedeno suprotno zakonu s obzirom da je tom prilikom „pitao svako ono što je hteo i koga je hteo“, kojim navodima suštinski osporava primenu člana 98. i 402. ZKP, kojim je uređeno ispitivanje svedoka i veštaka.

Kako je odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 98. i 402. ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi i da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, te da je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, međutim, branilac kao nezakonit dokaz označava „dokumentaciju sadržanu u dva registratora“, ne precizirajući konkretno koji dokaz je nezakonit i u čemu se nezakonitost dokaza ogleda.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali u zahtevu ne obrazlaže u čemu se povreda krivičnog zakona sastoji.

Kako u obrazloženju podnetog zahteva, branilac ne precizira i ne obrazlaže u čemu se navedene povrede zakona sastoje, to je Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovim delovima nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje (član 489. stav 1. ZKP).

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude u smislu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković