Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac maloletnog, sada punoletnog AA, advokat Bojan Jović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da tokom dokaznog postupka nije utvrđeno da je između maloletnih AA i BB postojao dogovor o zajedničkom nošenju i ispaljivanju hitaca iz konvertabilnog oružja, pa samim tim navedeno krivično delo nisu mogli da izvrše kao saizvršioci. U prilog navedenom branilac ističe da tokom postupka nije utvrđeno ko je kritičnom prilikom pucao iz oružja, ali da je sud nesumnjivo utvrdio da je maloletni BB kupio predmetni pištolj i da ga je nakon predmetnog događaja sakrio u šupljinu jednog drveta, pa je samim tim jedini mogući zaključak da je on pucao iz pištolja. Činjenica da se maloletni AA nalazio u vozilu zajedno sa maloletnim BB, bez znanja da on poseduje oružje, ne može biti dovoljna da se donese zaključak o zajedničkom nošenju oružja, a ne postoji nijedan dokaz koji ukazuje da je tokom vožnje uspostavio državinu nad oružjem, niti da je bio svestan zajedničkog delovanja, a njegovu odbranu u pogledu posedovanja i skrivanja pištolja su potvrdili ostali svedoci, dok odbranu maloletnog BB niko nije potvrdio.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac maloletnog, sada punoletnog AA na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako povreda odredbe člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca maloletnog, sada punoletnog AA advokata Bojana Jovića ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković