Odluka o zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude za krivična dela u vezi sa drogom

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1235/15 od 01.12.2015. godine tačkom jedan izreke odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Jagodini, okrivljenog I.P. i njegovih branilaca, a povodom tih žalbi preinačena je po službenoj dužnosti u pogledu odluke o kazni presuda Višeg suda u Jagodini K 108/14 od 20.07.2015. godine tako što je Apelacioni sud okrivljenog I.P. za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 19.12.2014. godine do 09.01.2015. godine. Tačkom dva izreke presude usvojena je žalba okrivljenog I.P. i njegovih branilaca, pa je preinačena presuda Višeg suda u Jagodini K 108/14 od 20.07.2015. godine u odnosu na okrivljenog I.P. za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. KZ, tako što je Apelacioni sud okrivljenog I.P. oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog I.P., advokat M.P., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači i okrivljenog I.P. oslobodi od optužbe ili da prema njemu optužbu odbije.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni I.P. za krivično delo za koje je osuđen u ovom postupku iz člana 246. stav 1. KZ, već pravnosnažno osuđen u predmetu Višeg suda u Jagodini K 159/10, budući da su u predmetnom postupku radnje izvršenja preduzete u istom vremenskom periodu i da se radi o istovrsnom krivičnom delu, pa delo za koje je oglašen krivim u ovom postupku se nije moglo izdvojiti kao posebno, jer ako je radnja izvršenja određena trajnim glagolom, što je ovde slučaj, smatra se da je učinjeno jedno delo iako je radnja izvršena više puta, a po oceni branioca, broj preduzetih radnji je irelevantan.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Međutim, kako je branilac okrivljenog I.P., ukazivao na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, to Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na strani šest pasus drugi, treći i četvrti drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP, zbog čega su izneti navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnovati, budući da su nižestepeni sudovi tokom postupka koristili audio snimak iz drugog krivičnog postupka koji se vodio protiv A.P., te u tom smislu prvostepeni sud u pobijanoj presudi delimično citira sadržinu razgovora sa predmetnog audio snimka, navodeći da je taj audio snimak preslušan, iako taj dokaz nije izveden, niti je obavljeno slušanje tih razgovora na glavnom pretresu, već je sud koristio transkripte tih razgovora koji su sadržani u pravnosnažno okončanom predmetu okrivljenog A.P. U vezi sa iznetim, branilac ističe da nije postojala naredba za prisluškivanje okrivljenog I.P., već samo naredba za prisluškivanje okrivljenog A.P. koji je između ostalih komunicirao i sa okrivljenim I.P.

Kako je prvostepeni sud tokom dokaznog postupka izvršio uvid u spise predmeta Višeg suda u Jagodini K 64/12 i u presudu Višeg suda u Jagodini K 64/12 od 17.08.2012. godine, koja je u odnosu na okrivljenog A.P. postala pravnosnažna donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5461/12 od 04.03.2013. godine, to se i transkripti telefonskih razgovora između okrivljenog A.P. i drugih lica koji su deo dokaznog materijala u pravnosnažnoj presudi, imaju smatrati dokazima, sa čijom sadržinom se sud u predmetnom postupku protiv okrivljenog I.P. mogao upoznati čitanjem pravnosnažne presude Višeg suda u Jagodini K 64/12 u odnosu na okrivljenog A.P., zbog čega su izneti navodi branioca okrivljenog I.P. kojima ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o nedozvoljenom dokazu u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog I.P. u zahtevu ističe da je u pobijanim presudama utvrđeno da je okrivljeni I.P. prodao heroin D. u određenoj količini, iako se ovaj svedok na glavnom pretresu izjasnio da od okrivljenog I.P. nije nikada kupio bilo koju količinu opijata, negirajući da poznaje okrivljenog I.P., što jasno ukazuje da se zaključci i navodi suda zasnivaju na pretpostavkama i da se ne mogu prihvatiti.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje od strane nižestepenih sudova, što nije razlog predviđen odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                       Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                   Janko Lazarević,s.r.