Odbijen zahtev za zaštitu zakonitosti: posredna pretnja kao nasilje u porodici

Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 48/18 od 21.03.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Užicu i branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Tešića i presuda Osnovnog suda u Užicu K 575/17 od 01.02.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Tešić, zbog povrede zakona ''iz člana 439. stav 1. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP'', sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pravnosnažne presude i to: ''presudu Višeg suda u Užicu Kž1 48/18 od 21.03.2018. godine u delu u kom je odbijena žalba branioca okrivljenog, kao i pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Užicu K 575/17 od 01.02.2018. godine, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe iz razloga što nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili zato što delo koje mu je stavljeno na teret nije krivično delo''.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Tešića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da delo koje je opisano u izreci pravnosnažne presude po zakonu ne predstavlja krivično delo, jer isto ne sadrži bitne elemente ovog krivičnog dela i to radnju okrivljenog koja se ogleda u upućivanju ozbiljne pretenje da će se napasti na život ili telo i posledica koja se ogleda u ugrožavanju spokojstva i duševnog stanja oštećenog, koja pretnja oštećenima nije direktno upućena, već posredno.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da će se onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je alternativno određena i sastoji se u primeni nasilja, pretnji da će se napasti na život ili telo ili bez obzirnim ponašanjem.

Ozbiljnom pretnjom smatra se samo ona pretnja koja se može ostvariti, a ozbiljnost pretnje se ocenjuje i prema tome da li je objektivno mogla stvoriti utisak da će biti realizovana, odnosno da li je prinuđeni imao osnova da poveruje da će pretnja biti ostvarena, pri čemu nije od značaja da li je izvršilac i hteo da pretnju ostvari, pretnja se ima smatrati ozbiljnom, a u konkretnom slučaju posebno imajući u vidu da je pretnja upućena oštećenima preko policijskih službenika PU u Užicu i u konkretnom slučaju za postojanje predmetnog krivičnog dela nije od značaja okolnost da pretnja nije upućena direktno oštećenima, već posredno.

Posledica ovog krivičnog dela između ostalog, ogleda se u stvaranju osećanja ugroženosti, spokojstva i duševnog stanja lica kome je pretnja upućena dakle, za postojanje ovog krivičnog dela dovoljno je da je, prema konkretnim okolnostima slučaja, pretnja objektivno ugrozila spokojstvo i duševno stanje oštećenog – člana svoje porodice.

Prema citiranoj odredbi člana 194. stav 1. KZ po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke i odgovarajućeg dela obrazloženja pravnosnažne presude jasno proizilazi da je oštećenima upućena ozbiljna pretnja koja je prouzrokovala zabranjenu posledicu koja se ogleda u stvaranju osećaja ugroženosti spokojstva i duševnog stanja oštećenih – članova svoje porodice, dakle, po nalaženju ovoga suda, a suprotno navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim, a kako je to opisano u izreci pravnosnažne presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog ističe da se na izveštaju Centra za socijalni rad u Užicu broj 56090-1338 od 04.09.2017. godine presuda ne može zasnivati obzirom da se izjave koje su u Centru za socijalni rad dali oštećeni BB i VV, razlikuju od njihovih iskaza datih na glavnom pretresu, što je dovelo do toga da su sudovi ocenili da izjave ovih oštećenih koje su dali pred Centrom za socijalni rad imaju veću dokaznu snagu od njihovih iskaza datih na glavnom pretresu i da su na taj način potkrepili navode optužnog akta.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, sud je na glavnom pretresu pročitao izveštaj Centra za socijalni rad u Užicu broj 56090-1338 od 04.09.2017. godine iz koga je utvrdio da je Centar za socijalni rad u periodu od 2011. goodine do 2013. godine opservirao porodicu ... koja se nalazila na evidenciji Centra, zbog fizičkog i psihološkog nasilja koje je okrivljeni vršio nad oštećenima – članovima svoje porodice BB i VV. Takođe, iz ovog izveštaja je utvrdio da su oštećeni BB i VV dali dana 09.08.2017. godine izjave u kojim su naveli da je okrivljeni AA ponovo počeo da konzumira alkohol i da u alkoholisanom stanju preti, viče, da je verbalno agresivan prema supruzi BB i povremeno prema sinu VV i da se članovi porodice sklone kada je on u alkoholisanom stanju, jer je tada agresivan i kada se otrezni shvati da je pogrešio, dakle, oštećeni se u svojim izjavama datim pred Centrom za socijalni rad nisu izjašnjavali o okolnostima konkretnog događaja, zbog čega se na ovom dokazu – izveštaju Centra za socijalni rad Užice br. 56090-1338 od 04.09.2017. godine presuda može zasnivati.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog AA da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                    Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić