Presuda Vrhovnog suda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu prevare

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Života Stojanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i člana 460. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer nije jasno opisana radnja izvršenja krivičnog dela. Branilac ističe da u konkretnoj situaciji nema prevarne namere na strani okrivljenog, te da nema prikrivanja činjenica i dovođenja u zabludu oštećenog u pogledu vlasništva nad predmetnim vozilom, koje je kao garancija plaćanja predato oštećenom u državinu, te da se radi o građanskopravnom odnosu, a ne o postojanju krivičnog dela i da je oglašavanjem okrivljenog krivim za navedeno krivično delo, povređen zakon na štetu okrivljenog.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

U izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni AA „neutvrđenog dana sredinom oktobra 2016. godine, u domaćinstvu ošt.BB, u ..., opština ..., u uračunljivom stanju sa umišljajem, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica da je pmv. „Dačija Logan“, reg.oznaka ... njegovo, iako je u vreme preuzimanja krava znao da se kao vlasnik vozila vodi sada pok.VV, iz ... i obećanjem da će mu za mesec dana doneti novac za stoku koju je preuzeo, doveo u zabludu ošt.BB i time ga naveo da mu na štetu svoje imovine preda dve krave za ugovorenu cenu od 1300 evra, pa je po proteku jedno mesec dana oštećenom doterao navedeno vozilo „Dačija Logan“, reg.oznake ... kao garanciju da će sigurno izvršiti svoju obavezu i platiti mu preuzete krave, a svoje vozilo uzeti nazad, a zatim oštećenog i održavao u zabludi da će mu doneti dugovani novac, pri tom svestan zabranjenosti svoga dela.“

U konkretnom slučaju, u izreci navedene presude, pored ostalih subjektivnih elemenata, opisana je namera, kao nužan subjektivni element krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ i radnja izvršenja, kao objektivni element ovog krivičnog dela.

Prevarna namera se ogleda u lažnom prikazivanju činjenica da je okrivljeni vlasnik vozila, koje je predao oštećenom kao garanciju da će izvršiti svoju obavezu iz ugovora, odnosno platiti cenu za preuzete krave u iznosu od ukupno 1300 evra, čime je oštećenog doveo do uverenja da će moći da koristi i raspolaže vozilom u slučaju da okrivljeni ne plati kupoprodajnu cenu za krave, na koji način je doveo, a zatim održavao oštećenog u zabludi da će izmiriti ugovornu obavezu, čime je naveo oštećenog da mu preda krave iako je okrivljeni znao da cenu neće platiti niti će oštećeni moći da raspolaže vozilom, u čemu se sastoje objektivni elementi krivičnog dela , a da će on sam pribaviti sebi protivpravnu imovinsku korist u vrednosti krava koje neće platiti, čime je ostvaren i subjektivni element krivičnog dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 460. ZKP, koja povreda ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, te se Vrhovni sud u ocenu navoda zahteva u tom delu nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković