Presuda Vrhovnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog krivičnog dela zlostavljanja životinja

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vukašina Jerinića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu K 717/24 od 20.11.2024. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 37/25 od 06.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 07.05.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vukašina Jerinića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu K 717/24 od 20.11.2024. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 37/25 od 06.03.2025. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu K 717/24 od 20.11.2024. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 1. KZ i izrečena joj je uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora prema okrivljenoj neće izvršiti ukoliko za vreme proveravanja u trajanju od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Oštećena je upućena da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku a okrivljena je oslobođena dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 37/25 od 06.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene, a presuda Osnovnog suda u Pančevu K 717/24 od 20.11.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Vukašin Jerinić, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem, kao i da se odloži odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da je okrivljena postupala u krajnjoj nuždi otklanjajući od svog dobra istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, tako što je branila svoje kokoške. Naime, okrivljena je od svog dobra otklanjala istovremenu opasnost, koja se ogleda u davljenju njenih kokošaka od strane psa, te je zbog toga preduzela radnju kojom opasnost otklanja, odnosno napala psa.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 269. stav 1. Krivičnog zakonika ( „Sl.glasnik RS“ br. 35/19, koji se primenjuje od 01.12.2019. godine) je propisano da krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja čini onaj ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju.

Odredbom člana 20. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi. Stavom 2. istog člana je propisano da krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljena, „dana 20.02.2024. godine...kršeći propise iz odredbe člana 7. stav 1. tačka 1. Zakona o dobrobiti životinja..., povredila životinju, tako što je u stanju u kojem je bila sposobna da shvati značaj svoga dela i mogla da upravlja svojim postupcima, prišla i podigla psa oštećene..., koji je prethodno ušao u zadnje dvorište njene kuće..., gde su se nalazile kokoške, nakon čega ga je odnela u obližnju šupu i zadala mu više udaraca oštrim oruđem sa drvenom držaljom, od kojih udaraca je pas ... zadobio povrede ... pri čemu je bila svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, a bila je svesna da je njeno delo zabranjeno.“

Po nalaženju ovoga suda, iz navedenog činjeničnog opisa radnje izvršenja dela, iz izreke presude ne proizlazi postojanje istovremene neskrivljene opasnosti za dobro okrivljene – njenih kokoški, pa samim tim, nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu instituta krajnje nužde iz člana 20. KZ. Shodno iznetom, kako se u opisanim radnjama okrivljene stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 1. KZ, za koje je oglašena krivom pobijanim pravnosnažnim presudama, to su suprotni navodi zahteva branioca okrivljene, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 20. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene u ostalom delu zahteva navodi da je u dokaznom postupku trebalo veštačenjem utvrditi mehanizam nastanka povrede kod psa oštećene, što nije učinjeno. Pored navedenog nije utvrđeno koliko udaraca je okrivljena zadala psu, niti kojim oruđem, a pošto nije pronađen predmet izvršenja krivičnog dela, a pas oštećene se slobodno kreće po selu i dvorištima komšija, to po stavu branioca nije nesumnjivo utvrđeno da je okrivljena nanela povrede psu oštećene. Ovakvim navodima branilac okrivljene suštinski osporava činjenično stanje utrđeno u pravnosnažnim presudama i ocenu dokaza datu od strane suda.

Takođe se zahtevom ističe i da je sud povredio odredbe krivičnog postupka tako što je odbio dokazni predlog branioca za ispitivanje svedoka BB i VV, na okolnosti da su porodica GG i AA u zavadi, na koji način se suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP.

Kako, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povreda odredbe člana 395. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vukašina Jerinića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković