Presuda Vrhovnog suda o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene

Istom presudom odlučeno je da će o troškovima krivičnog postupka, sud odlučiti naknadno, nakon što pribavi podatke o visini istih, a okrivljena je, shodno odredbi člana 258. ZKP, obavezana da oštećenom BB, na ime odštetnog zahteva plati iznos od 8.068.489,50 dinara, u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je sa preostalim delom odštetnog zahteva, oštećeni upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 320/24 od 17.12.2024. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljene AA, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Somboru K 632/21 od 21.12.2023. godine, u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, i u tom delu vraćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je žalba branioca okrivljene u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljene AA:

-advokat Branko Munižaba, zbog povreda odredbi članova 16., 82., 83. i 84. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu ili Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovni postupak i odlučivanje,

-advokat Branislav Šokac, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, bitnih povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1)-3) ZKP, povrede zakona iz člana 441. stav 3. i povreda odredbi članova 15., 16., 397. stav 6., 440. stav 1. i 2. i 460. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili da okrivljenu oslobodi od optužbe, zbog nedostataka dokaza.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branka Munižabe, je neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branislava Šokca, je nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA, advokat Branko Munižaba, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako numerički ne označava, ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. i 84. ZKP i s tim u vezi navodi da je nezakonit postupak pribavljanja sadržaja mobilnog telefona, jer je nejasno ko je i na osnovu čega sačinio listing poruka, posebno ukazujući da se tek nakon pretresanja uređaja za obradu podataka odnosno telefona i sačinjavanja zapisnika o pretresanju, može dati nalaz i mišljenje, zbog čega je po nalaženju odbrane, veštačenje mobilnog telefona nezakonit dokaz, na kome se ne može zasnivati odluka, obzirom da preteres telefona nije obavljen.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branka Munižabe, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

U konkretnom slučaju Osnovni sud u Somboru je, u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, doneo naredbe K 632/21 od 31.05.2022. godine, 06.06.2022. godine, 10.01.2023. godine, 09.05.2023. godine i 05.07.2023. godine, kojima je odredio veštačenje mobilnih telefona okrivljene AA i oštećenog BB, a vezano za period od januara 2019. godine do 23.04.2020. godine i za period od aprila 2020. godine do 10.09.2020. godine, te radi utvrđivanja vlasnika telefonskog broja i opredeljivanja baznih stanica sa kojih su slate poruke, kao i na okolnost od kada je broj u funkciji i radi određivanja adresa sa kojih su poruke slate, a vezano za telefon pod nazivom „...“, i za to odredio MUP PU Novi Sad – OKP, Odsek za operativnu forenziku odnosno sudskog veštaka Milana Sečujskog (vezano za telefon pod nazivom „...“). Suštinski iz sadržine naredbi proizilazi da je sud, u cilju utvrđivanja činjenica u postupku, zatražio pomoć stručnih lica, te su, obavljajući zadatak veštačenja, pre svega zastavnik I klase policije VV, kao lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem za obavljanje predmetnog veštačenja, u čiju stručnost, suprotno navodima zahteva, nije bilo razloga za sumnju i u konkretnom slučaju, postupalo je upravo kao forenzički veštak koji je ovlašćen od strane ustanove – MUP RS, a zatim i sudski veštak Milan Sečujski, o tome sačinili izvešaje, u formi nalaza i mišljenja veštaka. U svom nalazu, veštak VV je utvrdio broj i sadržaj primljenih i upućenih poruka sa navedenih mobilnih telefona u traženom periodu, dok iz izveštaja veštaka Milana Sečujskog proizilazi da navedeni veštak nije mogao da odgovori na pitanja koja su zadata veštačenjem imajuću u vidu protek roka od 12 meseci.

U vezi sa tim, po nalaženju Vrhovnog suda, predmetni izveštaji – nalazi veštaka, predstavljaju zakonite dokaze jer su pribavljeni od strane referentne ustanove i lica ovlašćenih za tu vrstu veštačenja i to na zahtev suda, odnosno na osnovu naredbe Osnovnog suda u Somboru, pa su takvi dokazi sami po sebi zakoniti, a sasvim je drugo pitanje da li je sud radi utvrđivanja činjenica u postupku, mogao da naredi pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme, u smislu člana 152. stav 3. ZKP, koja okolnost ne utiče na zakonitost predmetnih veštačenja.

Kako je dokazna radnja veštačenja u svemu izvedena u saglasnosti sa zakonskim odredbama članova 113. – 118. ZKP, to po oceni Vrhovnog suda, veštačenje sadržaja predmetnih mobilnih telefona, ni neposredno ni posredno, samo po sebi, niti prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, shodno članu 16. stav 1. ZKP.

Samim tim, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca okrivljenje AA, advokata Branka Munižabe, neosnovano ukazuje.

Kao razlog podnošenja zahteva isti branilac, navodi i povrede odredbi članova 82. i 83. ZKP, dok u obrazloženju zahteva ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, osporavajući način prikupljanja dokaza i ističući mogućnost manipulacije dokazima – tekstualnim porukama koje su navodno prepisivane ručno, kao i povredu odredbe člana 16. stav 2. ZKP, navodeći da sud nije utvrdio činjenice koje idu u korist okrivljene.

Međutim, kako povrede odredbi članova 16. stav 2., 82., 83. i 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih povreda, nije upuštao.

Branilac okrivljene AA, advokat Branislav Šokac, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja povreda zakona je, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca. Međutim, istaknutu povredu, koja se odnosi na pitanje da li je delo za koje se okrivljena goni krivično delo, branilac obrazlaže iznošenjem sopstvenog mišljenja da u konkretnom slučaju nema elemenata krivičnog dela za koje se okrivljena tereti, jer se nije radilo o davanju zajma nego plaćanju seksualnih usluga.

Prema navedenom, branilac okrivljene samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok navodima osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom, dakle ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Na povredu navedene odredbe branilac ukazuje i navodima, kojima osporava postojanje prevarne namere kod okrivljene, te dovođenje i održavanje oštećenog u zabludi, kao i pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane suda, posebno iskaza oštećenog i njegove dece i svedoka GG, te iznosi sopstvenu analizu i ocenu istih, kao i sopstveno viđenje činjenica koje iz njih proizilaze, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda. U vezi sa tim, branilac ukazuje na povredu odredbe člana 15. ZKP, suštinski osporavajući način dokazivanja, kako u pogledu prikupljanja dokaza, tako i u pogledu njihovog izvođenja i povredu odredbe člana 16. ZKP, ukazivanjem da sud nije sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenoj, kao i da tokom postupka nisu izvedeni dokazi koji sa nesumnjivom sigurnošću ukazuju da je okrivljena izvršila krivično delo za koje je oglašena krivom.

Pored ovoga, povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, branilac okrivljene obrazlaže iznošenjem sopstvenog stava da u konkretnom slučaju nema krivičnog dela iz člana 208. Krivičnog zakonika, jer oštećeni nema imovinu, kao predmeta na kome se radnja krivičnog dela vrši. I ovi navodi branioca, predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP

Advokat Branislav Šokac u podnetom zahtevu, samo formalno ukazuje i na povredu odredbe člana 439. tačka 3) ZKP, obzirom da u zahtevu ne ukazuje na koji način je sud povredio krivični zakon prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji, već u obrazloženju zahteva zapravo ukazuje na pogrešnu ocenu od strane suda, činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, što je dovelo do izricanja strožije krivične sankcije okrivljenoj.

Iz ovih navoda zahteva, po oceni Vrhovnog suda, proizilazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu, podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Isti branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti, samo formalno, ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali u vezi sa tim polemiše sa delom obrazloženja prvostepene presude u kome je citiran navodno snimljeni razgovor između oštećenog i okrivljene i ističe da sud nije dao razloge zbog kojih smatra da je oštećeni obmanut od strane okrivljene i doveden u zabludu, što po oceni Vrhovnog suda, predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koju takođe, navodi i kao razlog podnošenja zahteva i na više mesta u zahtevu, se vraća na istu povredu, nudeći slična obrazloženja u pogledu razloga, koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženju pravnosnažnih presuda.

Nadalje, branilac okrivljene AA, advokat Branislav Šokac kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, kao i povrede odredbi članova 397. stav 6. i 460. stav 1. ZKP, dok navodi kojima ističe da su pojedini dokazni predlozi odbrane odbijeni, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 395. ZKP.

Kako, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povrede odredbi članova 15., 16., 395., 397. stav 6., 440., 441. stav 1. i 460. stav 1. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, ni dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to je ovaj sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branislava Šokca, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branka Munižabe, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev ovog branioca odbio kao neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, Branislava Šokca, odbacio na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i doneo odluku kao u stavu prvom i drugom izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković