Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu ugrožavanja sigurnosti

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na zapisnicima o ispitivanju svedoka - oštećenog BB, mal.oštećenog VV i svedoka GG, sačinjenih pred Osnovnim javnim tužiocem u Gornjem Milanovcu dana 09.10.2020. i 12.03.2021. godine, odnosno dana 19.02.2021. godine, a koji su pribavljeni suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP, s obzirom da zamenik javnog tužioca nije uputio poziv okrivljenom radi prisustvovanja ovim dokaznim radnjama, niti je postojalo prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak za preduzimanje ovih dokaznih radnji. Pored iznetog, branilac navodi i da je na glavnom pretresu prvostepeni sud u dokaznom postupku pročitao iskaze svedoka – oštećenih, odnosno iskaz svedoka, sa zapisnika koji su sačinjeni pred javnim tužiocem u Gornjem Milanovcu, na koji način su povređene odredbe člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije, odredbe člana 84. stav 1. ZKP i člana 16. stav 1. ZKP.

Po stavu Vrhovnog suda, kada su u pitanju iskazi svedoka, iako stoje navodi da su isti, u prethodnom postupku, pribavljeni suprotno članu 300. stav 1. ZKP, bez prisustva okrivljenog i branioca okrivljenog, u toku ovog krivičnog postupka su u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca, u svemu u skladu sa pravilima procesnog prava, u svojstvu svedoka na glavnom pretresu u dokaznom postupku ispitani svedok – oštećeni BB, mal.oštećeni VV i svedok GG, kojom prilikom je okrivljeni imao mogućnost da svedocima – oštećenim i svedoku GG postavlja pitanja i stavlja primedbe na njihov iskaz, na koji način je okrivljeni iskoristio pravo na odbranu i kontradiktornost postupka, te je presuda zasnovana na oceni iskaza svedoka, kao celine, koji su zakoniti dokazi. Suprotni navodi branioca, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, su, stoga, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Marko Tomović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen, jer se radi o uslovljenoj, a ne stvarnoj i ozbiljnoj pretnji, koja je potrebna da bi se radilo o krivičnom delu ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Stavom 2. istog člana je propisano da ukoliko je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

Prema stanju u spisima, okrivljeni AA pravnosnažnom presudom je oglašen krivim što je dana 27.07.2020. godine, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, „ugrozio sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život njemu bliskog lica, na taj način što je najpre upao na ulazna vrata porodične kuće oštećenog BB, sam ušao u kuću, držeći sekiru u ruci, te pitao oštećenog i njegovu majku: “Gde je VV, neka izađe da mu odsečem glavu, naje..ću mu se majke“...istog pozvao i pitao „ Jel tu VV, doći ću da mu odsečem glavu“, što je izazvalo ozbiljan strah kod oštećenog za sigurnost njegovog sina...“, dana 29.07.2020. godine, u večernjim časovima, ... sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, ugrozio sigurnost više lica pretnjom da će napasti na život tog i njemu bliskog lica, na taj način što je pozvao telefonom svog dedu dok su za susednim stolom sedeli oštećeni BB i njegov sin mal.VV i rekao mu “Sad će ova dvojica kući, iznesi pušku da ih pobijem“, a što je kod oštećenog izazvalo ozbiljan strah“, dana 30.07.2020. godine, u popodnevnim časovima... sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, „ugrozio sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život tog lica, na taj način što je na terasi kafane, dok je držao grlić pivske flaše, koju je prethodno razbio o štok vrata kafane, rekao mal.ošt. VV „Šta me gledaš, hoćeš da ti iskopam oko, BB će da ti nosi panaiju“, misleći na oca maloletnog oštećenog, što je kod oštećenog izazvalo ozbiljan strah“.

U ovako opisanim radnjama okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. stav 1. i 4. KZ, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi u pobijanim presudama. U izreci pobijane presude, jasno je opisana radnja – direktna, kvalifikovana pretnja napadom na život i telo nekog lica ili njemu bliskog lica, upućena oštećenima u sva tri odvojena događaja koji čine jedno produženo krivično delo, čime je izazvan osećaj straha za život i telo kod oštećenih, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, u delu u kome se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marka Tomovića, odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić