Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljenog

Branilac okrivljene AA, advokat Ljubica Beserovac, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, člana 438. stava 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane pravnosnažne odluke i vrati predmet prvostepenom sudu ili da preinači pobijane presude, tako što će usvojiti zahtev i odbiti optužni predlog OJT protiv okrivljene i obavezati tužilaštvo da naknadi troškove postupka okrivljenoj.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (člana 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti opredeljuje povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, člana 438. stava 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljene preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljene ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se, na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, člana 438. stava 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored navedenog, branilac okrivljene polemiše sa ocenom dokaza koje je okrivljena dostavila sudu, istovremeno iznoseći sopstvenu ocenu dokaza u pogledu navoda krivične prijave i dokaza dostavljenih uz istu, u pogledu medicinske dokumentacije za majku okrivljene VV. Na opisani način, branilac okrivljene ističe da iako je okrivljena podnela krivičnu prijavu protiv brata, pogrešno su prvostepeni i drugostepeni sud ocenili navode krivične prijave i priloženih dokaza i izveli pogrešne zaključke u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja. Na opisani način, branilac okrivljene u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, dajući svoje činjenične zaključke, suprotne onim utvrđenim u pobijanim presudama, na koji način ukazuje na povredu odrebe člana 440. ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 499. stav 3. ZKP, člana 500. stav 1. tačka 5) ZKP i člana 86. ZKP, kao i povredu člana 460. ZKP, ali je ne numeriše.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 499. stav 3. ZKP, 500. stav 1. tačka 5) ZKP, 86. ZKP i 460. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković