Presuda Vrhovnog suda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Srđana Milovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 18K.br.635/21 od 23.10.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1292/24 od 28.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 14.05.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Srđana Milovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 18K.br.635/21 od 23.10.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1292/24 od 28.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 18K.br.635/21 od 23.10.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, a za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 9 meseci i zatim je okrivljenom AA izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 4 (četiri) meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 5 (pet) godina ne izvrši novo krivično delo, a određeno je da će se u slučaju opoziva uslovne osude okrivljenom u izrečenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 27.09.2021. godine do 26.11.2021. godine, te je okrivljeni istovremeno osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 20,55 grama opojne droge kokain u obliku hidrohlorida i kreatina, te revolver „Harrington & Richardson“ model 1905, kalibra 7,65 mm, bez fabričkog broja i 46 metaka kalibra 7,65 mm. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1292/24 od 28.01.2025. godine usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu 18K.br.635/21 od 23.10.2024. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom AA najpre utvrdio pojedinačne kazne za krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom i to za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci i novčanu kaznu kao sporednu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara i zatim je okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 4 (četiri) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.09.2021. godine do 26.11.2021. godine i istovremeno na novčanu kaznu kao sporednu kaznu u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i u celosti žalba branioca okrivljenog AA - advokata Srđana Milovanovića, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Srđan Milovanović, zbog povreda zakona iz člana 74. tačka 3), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da u skladu sa članom 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači presude Višeg suda u Beogradu 18K.br.635/21 od 23.10.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1292/24 od 28.01.2025. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da preinači samo drugostepenu presudu tako što će okrivljenom izreći uslovnu osudu kojom će mu utvrditi jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 4 (četiri) meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 5 (pet) godina ne izvrši novo krivično delo i osuditi ga na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude ili ga osuditi na kaznu zatvora u trajanju do 1 (jedne) godine koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara ili da u skladu sa članom 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine pobijanu prvostepenu i drugostepenu presudu ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ali drugom veću, kao i da u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1292/24 od 28.01.2025. godine odloži do odluke po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonito pribavljenim dokazima i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Mladenovac Kppr.387/21 od 27.09.2021. godine i na dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Mladenovac 03.15.16.1 broj 104/21 i broj 105/21 od 27.09.2021. godine, a koje nezakonito pribavljene dokaze je shodno odredbama članova 16. stav 1. i 84. stav 1. i 2. ZKP trebalo rešenjem izdvojiti iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija, branilac ističe da je navedeni zapisnik rezultat nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanja stana i drugih prostorija od strane ovlašćenih službenih lica policije koja je sprovedena protivno odredbi člana 156. stav 7. ZKP, budući da svedoci BB i VV nisu bile prisutne od početka sprovođenja dokazne radnje pretresanja od strane policijskih službenika, već tek nakon što su policijski službenici pronašli tragove krivičnih dela, a takođe one nisu svo vreme pratile tok pretresanja, niti su upozorene da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika, te da je naredba o pretresanju stana i drugih prostorija Kppr br.387/21 od 27.09.2021. godine izdata tek kada je pretres već započet i to od strane sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Mladenovcu za krivično delo iz člana 348. KZ, a ne za krivično delo iz člana 246 stav 1. KZ, pri čemu okrivljeni u trenutku pretresanja stana nije imao branioca iako je tada bio lišen slobode, a u kom slučaju je shodno odredbi člana 74. tačka 3) predviđena obavezna odbrana, te da je okrivljeni o svojim pravima iz članova 69. stav 1. i 68. stav 1. ZKP poučen tek nakon što je dobio primerak zapisnika, a osim toga navedeni zapisnik je potpisan suprotno odredbi člana 235. stav 3. ZKP, budući da okrivljeni nije potpisao sve strane zapisnika, već samo njegovu poslednju stranu. Kao razlog nezakonitosti navedenih potvrda o privremeno oduzetim predmetima, branilac ističe da su iste proistekle iz nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanja stana i drugih prostorija i da je okrivljeni iste potpisao bez prisustva branioca, iako je u tom trenutku bio lišen slobode, a u kom slučaju je shodno odredbi člana 74. tačka 3) ZKP predviđena obavezna odbrana.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Pre svega, suprotno navodima branioca okrivljenog, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Mladenovac Kppr.387/21 od 27.09.2021. godine i po svojoj sadržini i po načinu pribavljanja predstavlja zakoniti dokaz na kojem je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Naime, navedeni zapisnik je rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija, koja je preduzeta u skladu sa odredbama članova 155, 156. i 157. ZKP i to od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Mladenovac, u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka pretresa, po naredbi za pretresanje nadležnog sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Mladenovcu Kppr.br.387/21 od 27.09.2021. godine koja sadrži sve elemente propisane odredbom člana 155. ZKP, a koja je doneta na obrazloženi zahtev Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu Ktr.1629/21 od 27.09.2021. godine, a navedeni zapisnik su svojeručno potpisali AA kao držalac stana, te prisutni svedoci pretresa BB i VV i to bez ikakvih primedbi na sam tok vršenja pretresa i postupanje policije, kao i ovlašćeno službeno lice i zapisničar. Inače, u samom zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija je na prvoj strani konstatovano da je AA kao držaocu stana pre početka pretresanja stana predata naredba o pretresanju, a na primerku naredbe koja se nalazi u spisima predmeta AA je svojeručno potpisao da mu je ista uručena dana 27.09.2021. godine u 19,45 časova (dakle pre početka pretresanja), te je u zapisniku konstatovano i da je prilikom predaje naredbe AA poučen da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju i isti je izjavio da ne zahteva prisustvo advokata, a iz čega proizilazi da je on kritičnom prilikom imao mogućnost da zahteva da advokat prisustvuje navedenom pretresanju, ali da on to svoje pravo nije iskoristio, tako da se i u ovom delu kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog AA. Pored toga, iz navedenog zapisnika proizilazi da su svedoci pretresa BB i VV shodno odredbi člana 156. stav 7. ZKP bili prisutni pre početka pretresanja i poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresa, tako da se i u ovom delu ocenjuju kao neosnovani navodi branioca okrivljenog. Osim toga, suprotno navodima branioca okrivljenog, prilikom potpisivanja navedenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija nije povređena odredba člana 235. stav 3. ZKP, kako to u podnetom zahtevu neosnovano ističe branilac okrivljenog, obzirom da se ova odredba vezano za potpisivanje svakog lista zapisnika odnosi na zapisnik o saslušanju okrivljenog, odnosno o ispitivanju svedoka, a ne odnosi se na zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, kod koga okrivljeni kao držalac stana potpisuje samo poslednju stranu navedenog zapisnika shodno odredbi člana 235. stav 7. ZKP, a što je u konkretnom slučaju i učinjeno.

Po nalaženju Vrhovnog suda i dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima sastavljene dana 27.09.2021. godine od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Mladenovac 03.15.16.1 broj 104/21 i broj 105/21 su pribavljene na zakonit način radnjama policijskih službenika na koje su oni ovlašćeni u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP, odnosno navedene potvrde o privremeno oduzetim predmetima su rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta, tako da i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavljaju zakonite dokaze i na istima se može zasnivati presuda. Naime, navedene potvrde o privremeno oduzetim predmetima su AA, od kojeg su predmeti oduzeti, izdate u skladu sa odredbom člana 150. stav 1. ZKP i sadrže sve obavezne elemente propisane ovom zakonskom odredbom i to opis predmeta koji su oduzeti, podatke o AA od koga su predmeti oduzeti, gde su isti pronađeni, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, pri čemu Zakonik o krivičnom postupku ni ne predviđa da potvrda o privremeno oduzetim predmetima mora da bude potpisana od strane lica od koga se predmeti oduzimaju, u ovom slučaju od AA, koji je bio prisutan prilikom pronalaska opojne droge kokain i vatrenog oružja i municije od strane ovlašćenih službenih lica pri pretresu stana i drugih prostorija čiji je on držalac, tako da okolnost na koju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje branilac, i to da je AA navedene potvrde o privremeno oduzetim predmetima potpisao bez prisustva branioca, po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije od uticaja na samu zakonitost navedenih potvrda ni u formalnom, a ni u sadržinskom smislu i nema za posledicu njihovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta.

Dakle, imajući u vidu da, po oceni Vrhovnog suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Mladenovac Kppr.br.387/21 od 27.09.2021. godine i dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Mladenovac 03.15.16.1 broj 104/21 i broj 105/21 od 27.09.2021. godine, predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati, to samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa predmeta, pa su iz navedenih razloga kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza i zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na istima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na obaveznu odbranu, jer iz spisa predmeta proizilazi da okrivljeni nije imao branioca od trenutka lišenja slobode, a što je po braniocu trenutak nakon izvršenog pregleda putničkog motornog vozila, a pre izvršene dokazne radnje pretresanja stana i drugih prostorija.

Odredbama člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno istima je propisano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Dakle, povreda zakona iz člana 74. ZKP postoji ako okrivljeni u jednoj od devet propisanih procesnih situacija u kojima je predviđena obavezna odbrana nije imao branioca. Povreda zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, na koju se poziva branilac okrivljenog, postoji ako okrivljeni koji je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren, nije imao branioca od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Odredbom člana 294. stav 5. ZKP je propisano da osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. ovog člana donese rešenje o zadržavanju. Ako osumnjičeni sam, u roku od četiri časa, ne obezbedi branioca, javni tužilac će mu ga obezbediti po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, te imajući pri tome u vidu da iz navoda rešenja o zadržavanju okrivljenog MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Mladenovac KU.12843/21, KE-185/21, KT-651/21 od 27.09.2021. godine proizilazi da je okrivljenom AA obezbeđen branilac po službenoj dužnosti i to advokat Slobodan Arsić (koji mu je na osnovu članova 74. tačka 3) i 294. stav 5. ZKP postavljen rešenjem javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KT.br.651/21 od 27.09.2021. godine) i da je rešenje takvog sadržaja uručeno okrivljenom u prisustvu branioca dana 27.09.2021. godine u 23,30 časova, dakle da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni shodno odredbi člana 294. stav 5. ZKP imao branioca od trenutka kada je organ postupka doneo rešenje o njegovom zadržavanju, to u konkretnom slučaju po nalaženju Vrhovnog suda okrivljenom nije povređeno pravo na obaveznu odbranu predviđeno odredbom člana 74. tačka 3) ZKP, a kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu. Pored toga, kako iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija proizilazi da je pretres stana i drugih prostorija započet dana 27.09.2021. godine u 19,45 časova, a završen istog dana u 21,35 časova i da je AA zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija potpisao kao držalac stana, a ne kao okrivljeni, te da se AA po navodima rešenja o zadržavanju okrivljenog MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Mladenovac KU.12843/21, KE-185/21, KT-651/21 od 27.09.2021. godine zadržavanje ima računati od 27.09.2021. godine od 21,55 sati kada je lišen slobode, to dakle AA u trenutku vršenja radnje pretresanja stana i drugih prostorija od strane ovlašćenih službenih lica policije nije ni bio lišen slobode i stoga nije ni postojala nužnost prisustvovanja branioca radnji pretresanja stana od strane policijskih službenika, iz čega proizilazi da se u konkretnom slučaju ne radi o procesnoj situaciji iz člana 74. tačka 3) ZKP, kako to pogrešno smatra branilac.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isticanjem da je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude u pogledu odluke o kazni povredio odredbu člana 54. stav 3. ZKP na štetu okrivljenog, budući da okrivljenom pri odmeravanju kazne za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim, nije mogao kao otežavajuću okolnost uzeti u obzir okolnost koja je obeležje tog krivičnog dela i to količinu pronađene municije, jer je pored pištolja pronađeno i 46 komada municije i samim tim istu okolnost vrednovati dva puta, a ova okolnost je takođe i kvalifikatorna okolnost i obeležje težeg krivičnog dela iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ koje okrivljenom u ovom krivičnom postupku nije ni stavljeno na teret. Pored toga, po stavu branioca, drugostepeni sud nije mogao okrivljenom da kao otežavajuću okolnost ceni ni okolnost vezanu za način izvršenja i težinu samog krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ i to da je okrivljeni držao oružje i municiju koji nisu obezbeđeni za bezbedno čuvanje na način da ne dođe u posed neovlašćeno lice i ugrozi bezbednost ljudi i objekata u skladu sa članom 32. Zakona o oružju i municiji.

Odredbom člana 54. stav 1. KZ (koja predviđa opšta pravila o odmeravanju kazne) je propisano da će sud učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

Iz napred citirane zakonske odredbe proizilazi da sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom može uzeti u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a od kojih su neke okolnosti taksativno pobrojane u članu 54. stav 1. KZ, između ostalog i okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno.

Shodno članu 54. stav 3. KZ, okolnost koja je obeležje krivičnog dela se može uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom u slučaju ako ista prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Imajući u vidu navedeno, te da je za postojanje osnovnog oblika krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, koje čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, a za koje krivično delo je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen, dovoljno da je okrivljeni neovlašćeno držao samo jedan od više alternativno propisanih predmeta dela iz stava 1. člana 348. KZ, kao i imajući pri tome u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u konkretnom slučaju, pored vatrenog oružja i to revolvera marke „Harrington & Richardson“ model 1905, kalibra 7,65 mm, bez fabričkog broja, neovlašćeno držao i municiju i to 46 metaka kalibra 7,65 mm, to je, dakle, drugostepeni sud prilikom odmeravanja i izricanja kazne zatvora okrivljenom AA mogao u konkretnom slučaju kao otežavajuću okolnost uzeti u obzir navedenu okolnost, obzirom da ista očigledno prevazilazi meru koja je potrebna za postojanje predmetnog krivičnog dela, zbog čega se može ceniti kao otežavajuća okolnost pri odmeravanju kazne okrivljenom, shodno članu 54. stav 3. KZ.

Pored toga, kako okolnost da je okrivljeni držao oružje i municiju koji nisu obezbeđeni za bezbedno čuvanje na način da ne dođe u posed neovlašćenih lica i ugrozi bezbednost ljudi i objekata u skladu sa članom 32. Zakona o oružju i municiji ne predstavlja bitno obeležje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim, već predstavlja okolnost pod kojom je predmetno krivično delo učinjeno, to je stoga drugostepeni sud ovu okolnost mogao ceniti kao otežavajuću okolnost u smislu odredbe člana 54. stav 1. KZ prilikom odmeravanja kazne okrivljenom.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 74. tačka 3), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Srđana Milovanovića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković