Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 91/24 od 04.07.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K 547/23 od 31.01.2024. godine, u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, dok je u preostalom delu, žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Svetislav Bojić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, nedozvoljen, dok u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74., člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva, navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, iako se formalno poziva na povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, branilac ne navodi razloge koji se odnose na pitanje da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, već ističe da, u konkretnom slučaju, nije dokazano da je okrivljeni učinio krivično delo za koje je oglašen krivim i osporava činjenična utvrđenja u pravnosnažnim presudama, čime ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP. U vezi sa tim dalje navodi, da prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude nije dao jasne i ubedljive razloge koji bi ukazivali na pojedinačni doprinos svakog od učesnika u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi, što po oceni Vrhovnog suda, predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti takođe ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. U vezi sa tim branilac navodi da sud nije mogao činjenično stanje utvrđivati iz iskaza svedoka BB i VV, koji su srodnici pokojnog oštećenog i koji, prema stavu branioca, nisu bili umogućnosti da uoče neposredni kontakt oštećenog i teretnog vozila kojim je upravljao okrivljeni.

Iz izloženih navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljenog i ovu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, samo formalno ističe, dok suštinski osporava dokaznu vrednost iskaza navedenih svedoka, polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu ovih dokaza od strane suda, odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama (član 440. ZKP).

Pored ovoga, branilac ističe i povredu odredbe člana 441. ZKP i u vezi sa tim pravnosnažne presude pobija zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji navodeći da je usled neutvrđenih činjenica, okrivljenom izrečena pogrešna kazna, jer nisu primenjene odredbe o ublažavanju kazne. Ovi navodi branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca (član 438. stav 2. tačka 1) i član 439. tačka 1) ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

U obrazloženju zahteva, u okviru istaknute povrede iz člana 441. ZKP, branilac okrivljenog navodi da se podneti zahtev odnosi i na odluku o troškovima krivičnog postupka, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, navodima zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se ova povreda zakona sastoji, odnosno na koji način je sud odlukom o troškovima postupka povredio zakon.

Kako navedena povreda zakona, suprotno odredbi člana 484. ZKP, nije obrazložena, a Vrhovni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, vezan razlozima, delom i pravcem pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, zbog čega je podneti zahtev branioca okrivljenog AA, u odnosu na ovu povredu zakona, odbačen jer nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković