Presuda Vrhovnog suda o postojanju krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti

Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1 17/23 od 10.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Pirotu K 61/22 od 30.11.2022.godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Jonović, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te preinači pobijane presude na taj način što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da sud u konkretnom slučaju nije mogao oglasiti okrivljenog krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1.KZ, s obzirom da se radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, te da je potrebna kvalifikovana pretnja, koja mora biti ozbiljna i konkretna, dok po nalaženju branioca okrivljenog reči koje je okrivljeni uputio oštećenom na ročištu za glavnu raspravu ne sadrže jasnu i nedvosmislenu pretnju povredom ili ugrožavanjem života ili tela oštećenog ili njemu bliskih lica.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica i da će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećaju nesigurnosti.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tom je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, po nalaženju ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude i to navoda da je okrivljeni AA„...ugrozio sigurnost ošt. BB iz ..., pod pretnjom da će napasti na njegov život ili telo, na taj način što mu je u sudnici br.24, u toku ročišta za glavnu raspravu u predmetu P1br.352/20, uputio pretnju rečima:“Videćeš ti kada se završi suđenje“, nakon čega je oštećenom, na njegovo pitanje na šta se odnose njegove reči, ponovo ošt.uputio pretnju rečima: „Zapamtićeš ti mene. Videćeš kada se završi suđenje“, za čime je Ivana Tošić, postupajući sudija, na zahtev oštećenog, u zapisnik sa rasprave konstatovala: „Tužilac insistira da ga tuženi vređa i da mu preti jer mu se obratio rečima videćeš ti kada se završi suđenje“, nakon čega je oštećeni izašao u hodnik ispred sudnice, pa je za njim izašao i okr., koji mu je u hodu, dok je izlazio iz sudnice, ponovo uputio pretnju tako što je kažiprstom prešao preko svog vrata, aludirajući na to da će zaklati oštećenog, što je sve kod ošt. izazvalo osećaj straha i lične nesigurnosti ...“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da je radnjom okrivljenog ugrožena sigurnost oštećenog i to pretnjom napadom na njegov život i telo, zbog čega se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Suprotno navodima branioca okrivljenog, sadržina izgovorenih reči koje je okrivljeni uputio oštećenom i istovremena gestikulacija- prelaženje kažiprstom preko svog vrata, aludirajući na to da će zaklati oštećenog, a koje radnje su navedene u izreci pravnosnažne presude, po nalaženju Vrhovnog suda, predstavlja upućivanje ozbiljne i konkretne pretnje oštećenom od strane okrivljenog napadom na njegov život i telo, a koja pretnja je objektivno potrebna da ugrozi sigurnost oštećenog i usmerena je na to i koja je, s obzirom na način na koji je upućena u zgradi suda, u toku ročišta za glavnu raspravu i nakon toga u hodniku zgrade, nesumnjivo kod oštećenog stvorila osećaj straha, nesigurnosti i ugroženosti za sopstveni život i telesni integritet. Sve to je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, pa su stoga ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe da niko od prisutnih nije video gestikulaciju okrivljenog opisanu u optužnom aktu, dovodi u pitanje kazivanje svedoka VV, kao i iskaz oštećenog, uz sopstveno viđenje predmetnog događaja i ocenu činjeničnog stanja, na koji način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojana Jonovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić