Presuda Vrhovnog suda o neosnovanosti zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu razbojništva

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 154/24 od 19.03.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljene AA, advokat Biljana Ilić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i pobijane presude preinači u odnosu na okrivljenu AA i donese presudu kojom se ista oslobađa od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da radnje za koje je okrivljena oglašena krivom, ne sadrže umišljaj kao bitno zakonsko obeležje krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, obzirom da umišljaj kod izvršioca predmetnog krivičnog dela mora da podrazumeva svest učinioca da silu upotrebljava u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, dok iz izreke presude proizilazi da je ova namera formirana kasnije, kada je prestala upotreba fizičke sile.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz zakonskog teksta člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika jasno proizilazi da je razbojništvo složeno krivično delo koje se sastoji od krivičnog dela prinude i krivičnog dela krađe, tako da prinuda izvršena primenom sile ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo prethodi krađi i predstavlja sredstvo njenog izvršenja. Za postojanje ovog krivičnog dela neophodno je postojanje umišljaja, koji obuhvata svest da se primenom prinude oduzima tuđa pokretna stvar, a kako je namera zakonsko obeležje krivičnog dela razbojništva, krivično delo može biti izvršeno samo sa direktnim umišljajem.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da su okrivljene AA i BB, u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, sposobne da shvate značaj svojih dela i da upravljaju svojim postupcima, sa umišljajem, u nameri oduzimanja tuđih pokretnih stvari i pribavljanja protivpravne imovinske koristi njihovim prisvajanjem, zajedničkim delovanjem, upotrebom sile, tukle oštećenu VV, na taj način što joj je prvo prišla okrivljena BB i vukla za kosu i čupala, a zatim je pritrčala i okrivljena AA i šutnula oštećenu, od čega je oštećena pala na pločnik, a zatim su zajedno nastavile da tuku i šutiraju oštećenu, pa je okrivljena BB rekla okrivljenoj AA da joj uzme ranac, nakon čega je okrivljena AA uzela ranac u kome se nalazio novac u iznosu od 9.000,00 dinara, pa su ranac odnele sa sobom i iz njega oduzele novac i međusobno podelile, na koji način su primenom sile oduzele ranac i novac u navedenom iznosu i pribavile sebi protivpravnu imovinsku korist, a bile su svesne da su njihove radnje protivpravne i da predstavljaju krivično delo i htele su njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u izreci navedene presude, pored subjektivnih obeležja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stava 1. Krivičnog zakonika - umišljaja i namere da okrivljene prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, opisana su i sva objektivna obeležja ovog krivičnog dela, a među njima i prinuda-upotreba sile protiv oštećene, koja je u konkretnom slučaju izvršena vučenjem za kosu, čupanjem i šutiranjem, pri čemu preduzete radnje jasno ukazuju na zajedničko delovanje okrivljenih i volju da krivično delo izvrše zajednički. Dakle, u izreci presude jasno je opisano da su okrivljene radnje prinude preduzele u cilju oduzimanja tuđih pokretnih stvari – ranca i novca, sa namerom da njihovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, o čemu se, odgovarajući na identične navode žalbe branilaca okrivljenih izjasnio i Apelacioni sud u Kragujevcu u obrazloženju presude Kž1 154/24 od 19.03.2024. godine na strani 5, u drugom pasusu, dajući dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje, pa ne stoje navodi branioca da je u konkretnom slučaju kod okrivljene AA izostao umišljaj potreban za izvršenje krivičnog dela.

Prema tome, činjenični opis navedenog krivičnog dela za koje je okrivljena AA pravnosnažno oglašena krivom, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 206. stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa Vrhovni sud, suprotno navodima zahteva, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi, ali ne obrazlaže povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno ne navodi na koji način je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti i obeležja kog dela, prema njegovom stavu, proizilaze iz radnji okrivljene, pa se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje zahteva u ovom delu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković