Presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 626/20 o elementima krivičnog dela nasilje u porodici

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragoslav Ljubičanović zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku iz člana 439. stav 1. tačka 1) do tačke 3) Zakonika o krivičnom postupku i povrede odredbe člana 485. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili da ukine samo presudu Višeg suda u Užicu Kž1-46/20 od 04.03.2020. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ali u potpuno izmenjenom veću.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pogrešna kvalifikacija ovakvog događaja kao krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika koji i da se desio na način kako oštećena navodi, kod situacije kada nema posledice ovog dela, samim tim ni krivičnog dela nema. Osim toga, da bi krivično delo postojalo, radnja izvršenja krivičnog dela mora dovesti do određenog kontinuiranog stanja ugroženosti oštećenog lica, a kontinuirani strah kod ošećene u konkretnom slučaju nije postojao, pa se ni sa tog aspekta ne može govoriti o postojanju krivičnog dela nasilja u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ).

Iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, a navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti, da je reč o samo jednom događaju i da nema kontinuiranog straha kod oštećene kao posledice ovog krivičnog dela te da nisu nastupile posledice ovog krivičnog dela, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilja u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, po nalaženju ovog suda iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, oštećenu, svoju suprugu koja je bila u devetom mesecu trudnoće, probudio udarcem otvorenom šakom u lice, potom je svukao sa kreveta, čupao za kosu, udarao otvorenim šakama- šamarima i jurio po prostorijama kuće, sve dok ga u tome nije sprečila majka BB...jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilja u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i to kako objektivna, u pogledu radnje izvršenja u smislu primene nasilja, tako i subjektivna obeležja navedenog dela za koje je pravnosnažno oglašen krivim. Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela određena je trajnim glagolom, pa se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta. Osim toga u izreci prvostepene presude stoji da je oštećena tom prilikom zadobila lake telesne povrede u vidu jasno vidljivih krvnih podliva po licu i rukama, čime je nedvosmisleno ugrožen telesni integritet oštećene, a zbog čega su navodi iz zahteva kojima se ukazuje na nedostatak posledice izvršenja dela neosnovani.

Shodno tome, okrivljeni je suprotno navodima zahteva, sa umišljajem, na način opisan u izreci prvostepene presude, radnjama izvršenim u jednom događaju u toku noći između 09.-10.11.2018. godine nasiljem učinjenim prema supruzi-oštećenoj ugrozio telesni integritet člana svoje porodice, i time ostvario objektivna i subjektivna zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ.

Stoga su navodi zahteva kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo i da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjen je kao nedozvoljen iz sledećih razloga:

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je izreka prvostepene presude u suprotnosti sa iskazom oštećene i svedoka VV, majke oštećene, što izreku presude čini nerazumljivom kojim navodima se ukazuje na povredu iz odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Osim toga, branilac ukazuje i na manjkavost postupka koja se ogleda u nedostatku valjanog dokaza o povredama koje je navodno zadobila oštećena, nejasnoća po pitanju razloga zašto oštećena GG nije otišla u tužilaštvo ili policiju i prijavila da je žrtva nasilja u porodici, okolnost na osnovu čega je sud utvrdio da je oštećenoj povrede naneo okrivljeni i to upravo te večeri, jer nema ni jednog neposrednog svedoka navodnog nasilja, da je sud svoju odluku zasnovao na iskazu svedoka DD koji je lažan i sračunat na osudu okrivljenog, a sa druge strane nije cenio iskaz svedoka ĐĐ koji je naveo da je video oštećenu dana 10.11.2018. godine ali da nije video bilo šta neuobičajeno na istoj, niti je video masnice i podlive, niti mu je o tim povredama bilo šta komentarisala njegova devojka koja je takođe videla oštećenu tog dana 10.11.2018. godine...

Vrhovni kasacioni sud napred iznete navode kojima se vrši analiza iskaza saslušanih svedoka i na osnovu kojih branilac konstruiše svoju verziju događaja ocenjuje kao ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440 ZKP.

Pored navedenog, zahtevom se ukazuje numerički na povredu odredbe člana 68. ZKP, jer sud nije sa jednakom pažnjom ispitao činjenice koje terete okrivljenog i činjenice koje mu idu u korist, čime je prekršio prava okrivljenog i na taj način povredio navedeni član uskraćujući mu pravo na odbranu koja podrazumeva i pravo na obraloženu sudsku odluku.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 68. ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u navedenim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Dalje branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoje navedene bitne povrede, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacionni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić