Presuda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti zbog navodno nezakonitog pretresa

Na osnovu odredbe člana 87. u vezi člana 246. stav 8. i člana 246a stav 5. Krivičnog zakonika prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta pa je od okrivljenih oduzeta opojna droga, bliže određene po vrsti i količini u izreci presude, kao predmet izvršenja krivičnog dela, koja opojna droga se ima uništiti i koja je od okrivljenih oduzeta po potvrdama o privremeno oduzetim predmetima MUP RS DP, PU za grad Beograd, UKP, Odeljenje za borbu protiv droga – Četvrto odeljenje broj 59338/2023 i 59336/2023 od 09.10.2023. godine.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka Višem sudu u Beogradu i to solidarno iznos od 57.651,18 dinara, kao i da plate iznos od po 10.000,00 dinara na ime sudskog paušala, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 723/24 od 10.09.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu, branioca okrivljenog Branislava Cerovića i branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Branislava Cerovića, advokat Nikola Dumnić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači u celini ili delimično pobijane presude ili samo presudu donetu po redovnom pravnom leku i okrivljenom Branislavu Ceroviću izrekne blažu kaznu ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje nižestepenom sudu, pred izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Cerovića, je neosnovan.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Cerovića kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da su pobijane pravnosnaže presude zasnovane na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na zapisniku o pretresu stana i drugih prostorija – kuće i dvorišta na adresi ... broj .., koji je prema stavu branioca sačinjen suprotno odredbama članova 155., 156., 157., 158.,159. i 160. ZKP, jer ovom pretresu nisu prisustvovali svedoci BB i VV i okrivljeni, zbog čega su i svi dokazi (pre svega potvrda o privremeno oduzetim predmetima), koji su proistekli iz nezakonite radnje pretresanja, takođe nezakoniti.

Međutim, kako je branilac okrivljenog Branislava Cerovića, iste navode u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3. u poslednjem stavu i strani 4. u prvom, drugom i trećem stavu, obrazloženja presude, dao jasne i dovoljne razloge da je u konkretnom slučaju, pretresanje stana – dvorišta i kuće u kojoj živi okrivljeni, izvršeno bez naredbe suda i da su ovlašćena službena lica na osnovu odredbe člana 158. stav 1. tačka 3) ZKP ušli u stan radi neposrednog hapšenja okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog čega i nije postojala zakonska obaveza da se pretres izvrši uz prisustvo dva punoletna građanina kao svedoka, o čemu je shodno odredbi člana 158. stav 4. ZKP sačinjen zapisnik MUP RS, PU za grad Beograd, UKP Odeljenje za borbu protiv droga od 09.10.2023. godine, a istoga dana i izveštaj naslovljen sudiji za prethodni postupak, u smislu člana 160. ZKP, to navedene razloge u svemu prihvata i Vrhovni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Naime, predmetni zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, pored ovlašćenog službenog lica nadležnog organa unutrašnjih poslova, potpisan je i od strane okrivljenog kao držaoca stana, bez primedbi, na koji način je, potvrđeno njegovo prisustvo ovoj dokaznoj radnji, ali i tačnost navoda u zapisniku o toku radnje pretresanja i predmetima koji su tom prilikom pronađeni i od okrivljenog oduzeti uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, koja je u svemu sačinjena u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i takođe potpisana od strane okrivljenog bez primedbi.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 09.10.2023. godine i dokazi koji su iz njega prozašli, ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i suprotno navodima zahteva, ne predstavljaju nezakonite dokaze u smislu člana 16. stav 1. ZKP, koji shodno odredbi člana 84. stav 1. ZKP nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku, zbog čega su navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pitanjem zakonitosti preduzetih radnji policije i dokaza koji su iz tih radnji proizašli, sa aspekta odbrane okrivljenog - tvrdnjama o navodnoj torturi koja je nad njim vršena pre potpisivanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima, su se bavili prvostepeni i drugostepeni sud, zaključivši u vezi sa tim, da se ne mogu prihvatiti tvrdnje okrivljenog u pogledu primene sile i nanošenja povreda od strane policijskih službenika. Analiza dokaza o navodima okrivljenog predstavlja utvrđivanje činjeničnog stanja, pa je i pitanje uslovljenosti potpisivanja potvrde prethodno sprovedenom torturom nad njim, na koju se ponovo ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti, stvar utvrđivanja činjeničnog stanja, što nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda, po ovom vanrednom pravnom sredstvu.

I ostali navodi branioca, svode se u suštini na činjenično pitanje i predstavljaju osporavanje utvrđenih činjenica i ocene dokaza, a sve u sklopu iskaza svedoka koji su prisustvovali pretresu, dakle povredu odredbe člana 440. ZKP, dok navodi kojima branilac osporava razloge pravnosnažne presude, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, zbog čega od strane Vrhovnog suda, nisu razmatrani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković