Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu odluke o kazni

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne opredeljuje ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, s tim što se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi članova 54. stav 1. i 55. stav 1. KZ. Ovo imajući u vidu da branilac u zahtevu ističe da je sud odlukom o krivičnoj sankciji koju je izrekao okrivljenom povredio odredbe članova 54. stav 1. i 55. stav 1. KZ, iz razloga jer nije mogao da okrivljenom kao otežavajuću okolnost u smislu njegovog ranijeg života ceni da se radi o osuđivanom licu, obzirom da je okrivljeni krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ, koje nije iste vrste kao predmetno krivično delo, izvršio dva dana nakon izvršenja krivičnog dela za koje je osuđen u ovom postupku i to dana 26.08.2016. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 54. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da će sud učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

Iz napred citirane zakonske odredbe proizilazi da sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom može uzeti u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a od kojih su neke okolnosti taksativno pobrojane u članu 54. stav 1. KZ, između ostalog i raniji život učinioca krivičnog dela, a može uzeti u obzir i sve druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. Imajući u vidu navedeno, te da iz spisa predmeta nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni pre donošenja pobijane osuđujuće presude pravnosnažno osuđen presudom Osnovnog suda u Pirotu 1K.br.370/17 od 12.03.2018. godine za izvršenje krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ (a što ne negira ni branilac okrivljenog), kao i imajući u vidu da u konkretnom slučaju sud prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom nije ni primenio odredbu člana 55. stav 1. KZ, to se neosnovano podnetim zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana 55. stav 1. KZ, kao i odredbu člana 54. stav 1. KZ u pogledu uzimanja u obzir prilikom odmeravanja kazne okrivljenom okolnosti koja utiče da kazna bude veća (otežavajuća okolnost). Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je sud trebalo da u smislu člana 45. stav 3. KZ odredi da okrivljeni izrečenu kaznu zatvora izdržava u prostorijama u kojima stanuje ili da okrivljenom eventualno izrekne uslovnu osudu, a čime bi po braniocu u konkretnom slučaju bila u potpunosti ostvarena svrha izricanja krivične sankcije, obzirom da na strani okrivljenog ne postoje otežavajuće okolnosti, već samo olakšavajuće okolnosti i to da je okrivljeni stariji čovek u penziji, te da bi na izdržavanju kazne efektivnog zatvora zbog svog ranijeg radnog angažovanja kao policijskog službenika mogao da doživi brojne neprijatnosti, kao i da je slabijeg imovnog stanja i njegovim odlaskom na izdržavanje kazne efektivnog zatvora bi bila ugrožena egzistencija njegove supruge koja nema imovine ni prihoda, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ukazuje i na po njemu nejasno date razloge od strane drugostepenog suda vezano za odluku o krivičnoj sankciji koja je izrečena okrivljenom i za uzimanje okrivljenom kao otežavajuće okolnosti njegove osuđivanosti, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 441. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miodraga Jankovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić