Odluka Vrhovnog suda o zastarelosti krivičnog gonjenja za poresku utaju

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br.78/24 od 28.03.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Nebojše Simića, a presuda Osnovnog suda u Nišu K br.195/23 od 27.12.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nebojša Simić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 4. ZKP, konkretno zbog povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 4) ZKP, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači tako što će odbiti optužbu prema okrivljenom, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je optužnim predlogom okrivljenom stavljeno na teret da je krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ izvršio u vremenskom periodu od 22.01.2014. godine do 28.03.2014. godine, da je i u samoj izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni radnje izvršenja preduzimao izdavanjem računa, i to dana 22.03.2014. godine, 26.03.2014. godine, 27.03.2014. godine i 28.03.2014. godine, iz čega proizilazi da je dana 28.03.2024. godine, kada je održana sednica veća pred drugostepenim sudom, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za sve radnje izvršene pre 28.03.2014. godine, pa je drugostepeni sud, donoseći odluku kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca i potvrdio prvostepenu presudu, učinio navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Nišu Kt br.2370/14 od 07.04.2022. godine, okrivljenom AA, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, a kao vreme izvršenja krivičnog dela naveden je period od 22.01.2014. godine do 28.03.2014. godine i period od 01.03.2014. godine do 31.03.2014. godine.

Izrekom prvostepene presude, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret optužnim predlogom, pri čemu je kao period u kojem je preduzimao inkriminisane radnje naveden period od 01.03.2014. do 31.03.2014. godine.

Dakle, imajući u vidu vreme izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim – u periodu od 01.03.2014. godine do 31.03.2014. godine, kao i kaznu propisanu za ovo krivično delo (kazna zatvora od 6 meseci do pet godina i novčana kazna), to apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju nastupa protekom dana 31.03.2024. godine, shodno odredbi člana 103. stav 1. tačka 5. u vezi člana 104. tačka 6. KZ, odnosno posle donošenja drugostepene presude (presude Višeg suda u Nišu Kž1 br.78/24 od 28.03.2024. godine), čijim donošenjem je ovaj krivični postupak pravnosnažno okončan.

Sledstveno iznetom, Vrhovni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer u vreme donošenja presude Višeg suda u Nišu u postupku po žalbi (28.03.2024. godine), nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Vrhovni sud naglašava da se u konkretnom slučaju vreme zastarelosti krivičnog gonjenja ne računa zasebno za svaku krivično-pravnu radnju koja je ušla u sastav predmetnog krivičnog dela, obzirom da se radi o više obaveza, odnosno iznosa, u istom obračunskom periodu čije se plaćanje istom prilikom htelo izbeći od strane okrivljenog opisanim radnjama izvršenja, a koje proizilaze iz istog osnova, te se stoga kod ovog krivičnog dela ne uzimaju iznosi pojedinačnih obaveza posebno, pa se zastarelost računa od poslednje radnje izvršenja, opisane u izreci odnosno od 31.03.2014. godine.

Iz navedenih razloga, podneti zahtev odbijen je u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu, zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 4) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca. Međutim, po oceni ovoga suda, branilac u zahtevu samo formalno ističe navedenu povredu zakona, dok s tim u vezi, u suštini, ukazuje na povredu odredaba člana 551. i 506. ZKP u vezi člana 447. stav 2. ZKP, isticanjem da je Viši sud u Nišu, kao drugostepeni, dana 28.03.2024. godine održao sednicu veća na kojoj je razmotrena žalba izjavljena protiv prvostepene presude, iako nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da se sednica održi, jer na istu nije bio pozvan branilac okrivljenog, kome se sudi u odsustvu.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu samo formalno ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok suštinski u vezi sa ovom povredom ukazuje na povredu odredaba člana 440. ZKP, odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da je prvostepeni sud u pobijanoj odluci izrazio stav da stvarnog prometa u konkretnom slučaju nije ni bilo, a zbog čega prema stavu branioca ne bi mogla postojati ni obaveza plaćanja PDV-a, a time ni predmetno krivično delo.

Kako povrede odredaba člana 551. stav 1. ZKP, 506. ZKP, 447. stav 2. ZKP i 440. ZKP u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Najzad, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se sastoji ova povreda zakona, odnosno na kom nezakonitom dokazu se nižestepene presude zasnivaju, to je Vrhovni sud ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i o obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, pa kako Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odlukao kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković