Presuda o zahtevu protiv rešenja o potvrđivanju optužnice za razbojništvo

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pavnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.R., adv. M.S., neosnovan je u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je javni tužilac do opravdane sumnje za podizanje optužnice u ovom slučaju došao na osnovu iskaza okrivljenog pred Policijskom upravom u Kragujevcu, koji je nezakonit dokaz jer okrivljenom i braniocu, pre saslušanja okrivljenog u svojstvu osumnjičenog, nije data mogućnost da se upoznaju sa krivičnom prijavom podnetom 18.09.2015. godine, čime je prekršeno pravo okrivljenog iz člana 68. stav 1. tačka 6) ZKP. Zbog te povrede, po stavu branioca, iz spisa predmeta mora se izdvojiti zapisnik o saslušanju osumnjičenog u policiji, u skladu sa članom 84. ZKP, što na predlog branioca, a ni po službenoj dužnosti, nije učinio sudija za prethodni postupak suprotno odredbi člana 237. stav 1. ZKP, ni veće prilikom ispitivanja optužnice, u skladu sa obavezom iz člana 337. stav 6. ZKP, a bez tog dokaza u fazi podizanja optužnice nije bilo dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, pa je postupak u skladu sa odredbom člana 338. stav 1. tačka 3) ZKP, morao biti obustavljen.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, mada je ovako ne opredeljuje, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredba člana 84. stav 1. ZKP propisuje da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. ZKP (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku i ti dokazi se izdvajaju iz spisa, čuvaju i uništavaju na način propisan odredbom stava 2. istog člana.

Članom 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 85. stav 2. ZKP propisano je da će se okrivljenom kada se prvi put saslušava, između ostalog, saopštiti i omogućiti da koristi prava iz člana 68. stav 1. ZKP, a odredbom stava 5. istog člana, propisano je između ostalog, da ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi prava iz stava 2. ovog člana, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Prema odredbi člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP, okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, i o prirodi i razlozima optužbe, a odredba stava 1. tačke 6) istog člana, propisuje, između ostalog, da okrivljeni ima pravo da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu.

Odredbom člana 337. stav 6. ZKP propisana je obaveza vanpretresnog veća iz člana 21. stav 4. ZKP, da prilikom ispitivanja optužnice, ako utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja iz člana 237. stav 1.i 3. ZKP (koji se po odredbama tog zakonika ne mogu koristiti u postupku ili na kojima se ne može zasnivati sudska odluka), donese rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa, protiv kojeg je dozvoljena posebna žalba.

U konkretnom slučaju, u zapisniku o saslušanju osumnjičenog M.R., pred ovlašćenim službenim licem Policijske uprave u Kragujevcu, KU broj 1693/15 od 21.09.2015. godine, konstatovano je da je osumnjičeni u smislu člana 68. ZKP poučen o svojim pravima u predistražnom postupku i navedeno o kojim pravima je poučen i da mu je saopšteno da se u tom postupku sumnjiči da je učinio krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, te da je okrivljeni na pitanje da li razume koje mu se radnje predmetnog krivičnog dela stavljaju na teret, izjavio da razume, nakon čega mu je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem i potom, osumnjičeni je na pitanje da se izjasni o svojim pravima i da li želi da iznese odbranu i odgovara na postavljena pitanja, izjavio da želi da iznese odbranu i da odgovara na postavljena pitanja. Takođe, u zapisniku je konstatovano da su osumnjičeni i branilac nakon upozorenja da imaju pravo da pročitaju zapisnik, isti bez primedbe potpisali.

Iz navedenog proizilazi da je okr. M.R. pre prvog saslušanja u policiji u sklopu pouke o pravima iz člana 68. stav 1. ZKP, obavešten o delu i radnjama dela koje mu je stavljeno na teret i izričito izjavio da razume optužbu i da će se izjasniti o istoj, kao i da prisutni branilac okrivljenog u vezi s tim nije stavio nijednu primedbu na tok saslušanja okrivljenog, ni na sačinjeni zapisnik o saslušanju.

Shodno tome, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodima zahteva za zaštitu zakonitosti da okrivljenom nije omogućeno da pročita krivičnu prijavu nije dovedena u pitanje zakonitost pribavljanja ovog dokaza sa stanovišta ostvarenja prava okrivljenog da bude obavešten o optužbi protiv njega, pa kako nije bilo razloga u smislu postojanja očigledne nezakonitosti prilikom pribavljanja dokaza o kojem je reč, to nije bilo razloga ni za izdvajanje tog dokaza iz spisa, u ovoj fazi postupka, primenom odredbi člana 337. stav 6. u vezi sa članom 237. ZKP.

Nezakonitim dokazom u smislu odredbe člana 16. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog označava i nalaz i mišljenje veštaka o vrednosti oduzetih stvari, ali bez obrazloženja zbog čega konkretno ovaj dokaz smatra nezakonitim i nedozvoljenim, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe povredu odredbe člana 310. stav 1. ZKP jer javni tužilac nije doneo naredbu o završetku istrage, odnosno nije je dostavio okrivljenom i braniocu, zatim povredu odredbe člana 303. stav 1. i 2. ZKP, iz razloga što javni tužilac nije ostavio braniocu poseban rok za razgledanje spisa i potom rok za predlaganje dokaza, i što je odbio dokazne predloge odbrane za saslušanje okrivljenog i oštećene i njihovo suočenje, kao i za prepoznavanje okrivljenog od strane oštećene, čime je onemogućeno razjašnjenje, u skladu sa članom 6. stav 4. ZKP, kako činjenica koje idu na štetu okrivljenog, tako i onih koji mu idu u korist. Nadalje, branilac ukazuje na povredu odredbe člana 118. stav 1. tačka 7) ZKP, zbog propusta javnog tužioca da veštaku naloži dostavljanje nalaza i mišljenja u dovoljnom broju primeraka za sud i stranku i da okrivljeni nalaz nije ni dobio, kao i na povrede odredaba člana 120. i člana 300. stav 8. ZKP, zbog propusta javnog tužioca u rukovođenju dokaznom radnjom veštačenja i propusta da saslušanje veštaka obavi u prisustvu okrivljenog i branioca radi postavljanja pitanja i stavljanja primedbi, te i odredbe člana 123. ZKP zbog neobaveštavanja stranke da nalaz i mišljenje veštaka može razgledati u ostavljenom roku. Takođe, branilac ističe da je optužnica podignuta iako sudija za prethodni postupak nije odlučio o predlogu odbrane za preduziamnje dokazne radnje, čime ukazuje na povredu odredbe člana 302. stav 2. ZKP.

Međutim, napred istaknute povrede odredaba procesnog zakona, shodno odredbama člana 485. stav 4. ZKP, nisu predviđene kao razlog zbog kojeg okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke suda ili javnog tužioca i postupka koji je prethodio njenom donošenju, zbog čega je zahtev branioca okr. M.R. u navedenom delu, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. i tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno iz razloga što nema propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                    Predsednik veća-sudija,

Nataša Banjac,s.r.                                                                          Bata Cvetković,s.r.