Presuda Vrhovnog kasacionog suda o troškovima postupka prema mlađem punoletniku

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 653/2022
21.06.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Biljane Sinanović, Nevenke Važić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jasmine Živić, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO br. 35/20 od 08.02.2021. godine i Višeg suda u Beogradu Kv. br. 5288/21 od 13.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 21.06.2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jasmine Živić, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO br. 35/20 od 08.02.2021. godine i Višeg suda u Beogradu Kv. br. 5288/21 od 13.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO br. 35/20 od 08.02.2021. godine, odbijen je zahtev advokata Jasmine Živić da se na ime troškova odbrane okrivljenog AA nastalih pred VJT u Beogradu isplati, na ime saslušanja okrivljenog dana 14.03.2019. godine iznos od 46.500,00 dinara, na ime neodržanog ispitivanja svedoka dana 22.11.2019. godine iznos od 24.000,00 dinara, kao i na ime ispitivanja dva svedoka dana 13.12.2019. godine iznos od po 46.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. br. 5288/21 od 13.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Jasmine Živić od 13.02.2021. godine izjavljena protiv rešenja Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO br. 35/20 od 08.02.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja o troškovima krivičnog postupka zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokata Jasmine Živić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, u vezi člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači pobijano prvostepeno rešenje i usvoji troškove odbrane okrivljenog AA ili ista ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP u vezi člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, jer je u krivičnom postupku K 58/20 dana 22.09.2020. godine doneto rešenje kojim je okončan ovaj krivični postupak, a okrivljeni AA oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno da isti padnu na teret budžetskih sredstava suda. Odbijajući zahtev branioca okrivljenog AA za isplatu troškova krivičnog postupka na ime radnji preduzetih od strane izabranog branioca, a kome se sudilo kao maloletniku i prema kome je izrečena vaspitna mera, po stavu odbrane učinjena je povreda zakona napred označena povreda zakona.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Prema okrivljenom AA, u konkretnom slučaju, vođen je redovan krivični postupak prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku, po optužnici Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO. br. 35/20 od 03.02.2020. godine, a sud je ovom okrivljenom samo izrekao vaspitnu meru - pojačan nadzor od strane organa starateljstva, shodno odredbi člana 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Na osnovu odredbe člana 264. stav 4. ZKP navedenim rešenjem okrivljeni AA je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala i određeno da isti padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da sud može učiniocu koji je krivično delo izvršio kao punoletan, a u vreme suđenja nije navršio 21 godinu izreći bilo koju meru predviđenu Zakonom, ako se s obzirom na obeležje ličnosti učinioca krivičnog dela i okolnosti pod kojima je delo učinjeno može očekivati da će se ovim merama postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne.

Odredbom člana 46. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da se odredbe člana 48-50, člana 53-56, člana 64. i 66, člana 68. stav 1. i člana 75. i 76. ovog Zakona primenjuju u postupku prema mlađem punoletnom licu, ako se do početka glavnog pretresa, na osnovu ispitivanja ličnosti tog lica, ustanovi da dolazi u obzir da mu se izrekne vaspitna mera iz člana 41. ovog Zakona. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, odnosno da se u istoj ne navodi član 79. predmetnog Zakona, jasno je da se član 79. ne primenjuje prema licu koje je izvršilo krivično delo kao mlađi punoletnik, a koje u vreme pokretanja postupka, odnosno suđenja nije navršilo 21 godinu, kao što je to slučaj sa okrivljenim AA. Shodno iznetom, mogućnost primene odredbe člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica nije navedena u članu 46. tog Zakona u postupku prema mlađem punoletnom licu.

Pored iznetog, iz spisa predmeta proizilazi da je advokat Jasmina Živić izabrani branilac okrivljenog AA, u predmetu Višeg suda u Beogradu K br. 58/20, koji je okončan napred navedenim rešenjem 16 K. br. 58/20 od 22.09.2020. godine.

Odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisano je da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) – 6) i tačka 9), kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog i lica koja je on dužan da izdržava, a ako se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima predsednik veća, odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i činjenicu da se radi o izabranom braniocu, čiju nagradu i nužne izdatke je dužno da naknadi zastupano lice, u konkretnom slučaju okrivljeni AA, te kako napred navedena nagrada i nužni izdaci spadaju u troškove krivičnog postupka, koji su opredeljeni i precizirani u članu 261. stav 2. tačka 7) ZKP, a koji troškovi shodno citiranoj odredbi člana 264. stav 4. ZKP, ne predstavljaju troškove kojih se okrivljeni može osloboditi, te kako se pravilnim tumačenjem odredbe člana 46. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, prema okrivljenom AA, kao mlađem punoletnom licu ne može primeniti odredba člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i odrediti da i troškovi krivičnog postupka, na ime radnji preduzetih od starne izabranog branioca padnu na teret budžetskih sredstava, to su stoga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jasmine Živić.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.