Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nedozvoljenih razloga i nejasnoća

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Stefan Dušanić, „zbog bitnih povreda odredaba ZKP i pogrešne primene materijalnog prava“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pravnosnažne presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da donese oslobađajuću presudu u korist okrivljenog.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ne numeriše nijednu povredu u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, već navodi da isti podnosi zbog „bitnih povreda odredaba ZKP i pogrešne primene materijalnog prava“. Međutim, iz navoda zahteva, pre svega, nije moguće utvrditi na koju pravnu kvalifikaciju branilac ukazuje kao pogrešnu, niti koji krivičnopravni opis osporava, budući da su navodi neodređeni i međusobno kontradiktorni. Naime, iako je pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i krivičnog dela iz člana 138. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, branilac u zahtevu tvrdi da su se u opisanim radnjama stekli elementi bića krivičnog dela iz člana 138. stav 2. Krivičnog zakonika, koje je, prema navodima iz zahteva, ostalo u pokušaju jer oštećeni nije predao iznos novca zbog kojeg je nad njim primenjena sila i pretnja. Po oceni Vrhovnog suda, izneti navod branioca sugeriše pokušaj težeg oblika predmetnog krivičnog dela što je suprotno članu 71. tačka 5. ZKP.

Pored ovoga, u nastavku zahteva branilac zaključuje da iz iskaza oštećenog proizlazi zaključak u širem smislu da su se u radnjama okrivljenog stekli elementi bića krivičnog dela iz člana 214. Krivičnog zakonika, što je po oceni ovog suda suprotno članu 71. tačka 5. ZKP.

U preostalom delu zahteva, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza koju su dali nižestepeni sudovi, ukazujući da je sud propustio da pravilno oceni iskaze svedoka i oštećenog, te da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni učinio krivično delo iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim, polemišući pri tome sa pojmom uslovne pretnje i svim okolnostima konkretnog slučaja u okviru koga je došlo do izvršenja krivičnog dela. U tom smislu, branilac u zahtevu osporava i razloge pravnosnažnih presuda (član 438. stav 2. tačka 2) ZKP), te interpretirajući njihove pojedine delove, ukazuje na nedoslednosti u iskazu oštećenog, kao i na okolnost da je sud pogrešno cenio međusobni odnos oštećenog i BB, osporava i zaključak drugostepenog suda da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i da je pravna kvalifikacija, izvedena na osnovu takvog stanja, zakonita, a što predstavlja činjenično, a ne pravno pitanje odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP.

Nadalje, prema navodima zahteva bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 16. stav 4. ZKP, učinjena je na taj način što sud odlučujući o žalbi, nije razmatrao na koji način su „obuvena stopala“, kao sredstvo podobno da telo teško povrede i zdravlje teško naruše, što je odlučujuća činjenica u pogledu postojanja kvalifikovanog oblika krivičnog dela iz člana 122. stav 2. Krivičnog zakonika.

Kako, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede odredbi člana16. stav 4. i 440. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to je ovaj sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i člana 71. tačka 5. ZKP, odlučio kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković