Vrhovni sud o priznanju strane presude za krijumčarenje ljudi

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Borislava Šušnjara, podnetom protiv pravosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv broj 435/24 od 25.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž – Kre broj 26/24 od 06.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 28.05.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Borislava Šušnjara, podnet protiv pravosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv broj 435/24 od 25.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž – Kre broj 26/24 od 06.03.2025. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv broj 435/24 od 25.10.2024. godine usvojena je zamolnica Ministarstva pravde Republike Mađarske broj XX- NBFO/1835/2024 od 03.06.2024. godine, pa je određeno da se priznaje i dozvoljava izvršenje presude Višeg suda u Segedinu 5.BF.355/2022/30 od 26.01.2023. godine, kojom je preinačena presuda Segedinskog sreskog suda broj 12.V.728/2022/3 od 05.12.2022. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje ljudi učinjeno u saizvršilaštvu iz člana 353. stav 1. i 2. tačka b) KZ Mađarske i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci, uz proterivanje sa teritorije Mađarske u trajanju od pet godina i četiri meseca, pa je utvrđeno da je okrivljeni AA izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, za koje delo je primenom odredaba članova 1., 4., 42., 43., 45. i 54. KZ i člana 62. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci. Istom presudom, na osnovu člana 63. stav 1. KZ, okrivljenom je u izrečenu kaznu kaznu zatvora uračunato vreme koje je proveo u pritvoru i na izdržavanju kazne zatvora u periodu od 10.08.2022. godine do 20.04.2023. godine, po osnovu presude Višeg suda u Segedinu 5.BF.355/2022/30 od 26.01.2023. godine, kojom je preinačena presuda Segedinskog sreskog suda broj 12.B728/2022/3 od 05.10.2022. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž – Kre broj 26/24 od 06.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv broj 435/24 od 25.10.2024, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac ookrivljenog AA – advokat Borislav Šušnjar, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), tačka 7) i tačka 8) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, te na povredu člana 460. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da pobijane presude preinači tako što će odbiti zahtev za priznanje i dozvoli izvršenje pobijanih presuda, uz istovremeni zahtev da se odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, konkretno nameru pribavljanja kakve koristi, niti radnje koje je okrivljeni preduzeo kako bi drugome, odnosno migrantima, omogućio nedozvoljen prelaz državne granice, kao ni subjektivne elemente dela koji se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog. S tim u vezi, u zahtevu se ističe i da je sud zamoljene države vezan za činjenični opis krivičnog dela iz strane krivične presude, te da u konkretnom slučaju nisu ispunjene pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći u smislu člana 7. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, uz sopstveni zaključak da je na ovaj način došlo do povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP jer je sud na delo koje je predmet optužbe pogrešno primenio odredbu člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 350. stav 2. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Odredbom člana 350. stav 3. KZ propisano je da ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Radnja izvršenja težeg oblika iz stava 2. člana 350. KZ je alternativno propisana i sastoji se u omogućavanju drugome da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Srbiji, ili u omogućavanju tranzita preko teritorije Srbije.

Na subjektivnom planu, osim umišljaja, za ovaj oblik je neophodna i namera da se sebi ili drugom pribavi korist. Korist može biti i neimovinske prirode.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kvalifikovani oblik dela iz člana 350. KZ propisan u stavu 3. postoji ne samo ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica, već i ako je krijumčaren veći broj lica, u konretnom slučaju – 12 lica. Pojam „veći broj lica“ predstavlja pravni standard koji sud ceni u svakom konkretnom slučaju prema svim okolnostima krivičnog dela, ali to ne bi moglo biti manje od pet lica (pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 17.04.2006. godine).

Naime, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA dana 10.08.2022. godine, u vreme bliže opredeljeno u izreci presude, sa namerom prevoza migrantskih lica u unutrašnjost Mađarske, a nakon dogovora sa nepoznatim nalogodavcem, prešao srpsko-mađarsku granicu svojim vozilom, da bi nakon toga u Republici Mađarskoj od nepoznatog lica preuzeo i u svoje vozilo primio 12 ilegalnih migranata, od kojih jedanaest državljana Indije i jednog državljanina Avganistana, koji su uz povredu pravnih propisa – ilegalno, prešli srpsko-mađarsku granicu u pratnji dva nepoznata lica, te koji nisu imali punopravnost za zadržavanje u Mađarskoj, pri čemu je znao da navedena lica nisu mogla da stupe na teritoriju Mađarske na punopravan način.

Po oceni ovoga suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude jasno proizilazi da je radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela zbog kog je okrivljeni oglašen krivim - omogućavanje većem broju lica nedozvoljenog prelaza granice, i ista predstavlja objektivni element krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, dok je namera da se sebi ili drugom pribavi korist, subjektivni element predmetnog krivičnog dela. Pri tome, u konkretnom slučaju, korist koju je okrivljeni pribavio drugima – dvanaestorici migranata, predstavlja neimovinsku korist u vidu nelegalnog prelaza državne granice, a što predstavlja subjektivni element ovog krivičnog dela.

Imajući u vidu navedeno, te da je sud zamoljene države vezan činjeničnim opisom krivičnog dela iz stane presude i da u smislu člana 61. Zakona o međunarodno-pravnoj pomoći u krivičnim stvarima nema ovlašćenje da vrši preinačenje strane sudske odluke u pogledu činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije dela, te kod činjenice da inkriminacija navedena u stranoj sudskoj odluci – krijumčarenje ljudi učinjeno u saizvršilaštvu iz člana 353. stav 1. i stav 2. tačka b) KZ Mađarske, prema smislu i svojoj sadržini, odgovara inkriminaciji domaćeg krivičnog zakonodavstva, odnosno krivičnom delu nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, to su neosnovani navodi zahteva da u konkretnom slučaju nije moglo doći do priznanja i izvršenja predmetne strane sudske odluke.

Stoga je zahtev u delu u kojem se navodi da su pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjen neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na bitne povrede odredaba krviičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da u konkretnom slučaju ne postoji ni jedan dokaz da je okrivljeni na bilo koji način od migranata tražio bilo kakvu korist, niti da je postupao kao član grupe, te na povredu člana 460. ZKP ukazivanjem da je obrazloženje prvostepene presude da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo „krajnje neutemeljeno“. Kako navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu ističe i povredu zakona iz člana 440. stav 3. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, međutim u obrazloženju zahteva ne vodi konkretno u čemu se ova povreda sastoji, već s tim u vezi ukazuje da okrivljeni do sada nije bio osuđivan, niti prekršajno kažnjavan, te da sud prilikom odmeravanja kazne nije u dovoljnoj meri cenio njegov raniji život, lične prilike i držanje. Kako se ovim navodima zahteva u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenim preko branilaca, to je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Najzad, u uvodu zahteva, branilac kao razlog podnošenja navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), 7) i 8) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, zbog kojih povreda je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoje ove povrede zakona, pa je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, te obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom branioca, sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP podneti zahtev u ovom delu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković