Odluka o zakonitosti presude za krivično delo iznuda u pokušaju

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1-248/14 od 24.02.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okr. S.O. i presudu Osnovnog suda u Čačku K.br.59/13 od 04.12.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. S.O., advokat D.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona, član 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine presude Osnovnog suda u Čačku K.br. 59/13 od 04.12.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-248/14 od 24.02.2014. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da navedene presude preinači tako što će okr. S.O. osloboditi optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. S.O. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.O., advokata D.K., je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okr. S.O. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljenom optužnim aktom stavljeno na teret da je „pokušao da prinudi oštećenog N.U. da proda svoju parcelu u U. površine 1,4 ha za iznos od 4.000 evra ...“, da je naložio oštećenom da pripremi dokumentaciju i „da ga sačeka na svojoj parceli“, kao i da je pokušao „u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist da prinudi oštećenog da proda svoju parcelu za neprimereno nisku cenu“, a da je u prvostepenoj presudi izostavljena reč „svoju“ na svim tim mestima gde se u optužnom aktu pominje navedena parcela, čime je bitno izmenjen činjenični opis krivičnog dela iz optužbe, u pogledu činjenice da li je predmetna parcela u vlasništvu oštećenog i time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane jer nalazi da, izostavljanjem u izreci prvostepene presude reči sadržane u optužnom aktu koja upućuje da je predmetna parcela vlasništvo oštećenog, nije bitno izmenjen činjenični opis dela ni narušen objektivni identitet optužbe i presude koji postoji u pogledu odlučne činjenice da je okrivljeni pokušao da prinudi oštećenog da preduzme radnju na štetu imovine (predmetne parcele) koju oštećeni, prema utvrđenju u prvostepenoj presudi, poseduje i na koju polaže vlasnička prava kao naslednik lica koja su u javnim knjigama upisana kao vlasnici, naime, da nakon pribavljanja dokaza o vlasništvu proda parcelu po nepovoljnoj ceni.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izmenom u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, o kojoj je napred bilo reči, povređeno i pravo okrivljenog na odbranu jer mu nije data mogućnost da se izjasni o radnjama za koje je oglašen krivim, odnosno o pitanju vlasništva nad navodnim objektom izvršenja dela, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da izreka prvostepene presude sadrži nedostatke koji je čine nerazumljivom, i to u pogledu bitnih činjenica koje se tiču vremena i mesta izvršenja krivičnog dela u pitanju. S tim u vezi, branilac navodi da je okrivljeni izrekom presude oglašen krivim da je „neutvrđenog dana krajem 2009. godine pa do 10.08.2010. godine...“ započeo izvršenje krivičnog dela, a da je nemoguće da radnja započinjanja izvršenja dela traje gotovo godinu dana i osim toga, da je okrivljeni samo jednom, i to 10.08.2010. godine bio u Ugrinovcima, dok su navodi u presudi o mestu izvršenja dela nejasni jer se ne zna gde se nalazi predmetna parcela, čija je i koji je katastarski broj parcele. Navedeno, smatra branilac, predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, koju međutim ne opredeljuje, a izloženim navodima zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i s tim u vezi navodi da presuda ne sadrži razloge o bitnim elementima krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, koji se tiču namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi, upotrebe prinude i činjenja ili nečinjenja na štetu svoje ili tuđe imovine. Pri tom, u iznetoj analizi u odnosu na svaki od navedenih elemenata bića krivičnog dela u pitanju, vezano za predmetni slučaj, branilac okrivljenog, osim što ukazuje na nedostatke u razlozima presude koji se ogledaju u odsustvu ili u nejasnosti i protivrečnosti datih razloga sa izvedenim dokazima, istovremeno osporava pravilnost utvrđenja u pravnosnažnoj presudi činjenica o kojima je reč, pa tako u pogledu namere okrivljenog pribavljanja protivpravne imovinske koristi osporava utvrđenje suda da se korist ogleda u očiglednoj nesrazmeri pozajmljenog i vraćenog novca, odnosno višestruko uvećanom dugu po osnovu visokih kamata i iznos vraćenog novca, u pogledu prinude negira postojanje pretnji u vezi sa prodajom parcele, a radnju oštećenog na štetu svoje imovine osporava navodima da oštećeni nije vlasnik predmetne parcele odnosno da nije dokazano ni utvrđeno o kojoj i čijoj parceli je reč, s obzirom na više različitih verzija oštećenog o toj činjenici.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. stav 5. ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. i tačka 3. ZKP, ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.O. u delu kojim se ukazuje na navedene nedostatke pravnosnažne presude, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                       Janko Lazarević,s.r.