Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 46/25 od 05.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA i potvrđena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K.br.75/24 od 22.11.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti su podneli branioci okrivljenog AA, advokati Dejan Dobrosavljević i Nemanja Govedarica, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Dejana Dobrosavljevića i Nemanje Govedarice je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branioci okrivljenog ističu da je iz izreke prvostepene presude nejasno da li je okrivljeni osuđen za prekršaj ili za krivično delo, iz razloga što sud u izreci navodi da je okrivljeni AA kriv što je „suprotno članu 332. stav 2. tačka 7) ZOBS u vezi člana 42 stav 1 ZOBS, upravljao putničkim motornim vozilom“, a da je članom 332. stav 2. ZOBS propisano da „ukoliko je lice izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana izazvalo neposrednu opasnost za drugog učesnika u saobraćaju ili prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu...“. Po oceni branilaca, sud nije mogao pozivanjem na navedeni član da okrivljenog oglasi krivim za izvršenje krivičnog dela, već je protiv njega mogao biti vođen samo prekršajni postupak, a kako kod krivičnog dela sa blanketnom dispozicijom postoji međuzavisnost i neodvojivost blanketne dispozicije i materijalno-pravnog propisa na koje se ona poziva, to je neophodno da sud u izreci presude navede i materijalnopravni propis od kojeg zavisi postojanje tog dela i krivične odgovornosti. Branioci još ističu da se u izreci prvostepene presude navodi i da je okrivljeni AA postupio protivno članu 42. stav 1. ZOBS odnosno da nije prilagodio brzinu kretanja vozila u konkretnim saobraćajnim uslovima, ali je istovremeno izostavljen drugi deo navedenog zakonskog propisa koji glasi da prilagođavanje brzine treba biti u funckiji zaustavljanja vozila pred preprekom koju vozač pod datim saobraćajnim uslovima treba da predvidi ili pretpostavi. Na ovaj način je izostavljeno je da li je prepreka u vidu pojave pešaka sa leve strane za okrivljenog mogla biti očekivana i pretpostavljena te samim tim da li je brzina kretanja njegovog vozila bila prilagođena izbegavanju te prepreke. U ovakvoj situaciji sud je pogrešno primenio blanketni propis i pogrešno kvalifikovao pravnu prirodu eventualne greške okrivljenog u saobraćaju, čime je došlo do povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2 KZ.

Odredbom člana 41. stav 2. tačka 4) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da se pod nasilničkom vožnjom smatra i upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti(više od 2,00 mg/ml).

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Odredbom člana 332. stav 1. tačka 7) istog zakona je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbi člana 42. stav 1. tog zakona.

Odredbom člana člana 289. stav 1. KZ je propisano da učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 297. stav 2. KZ je propisano da ako je usled dela iz člana 289. stav 1. KZ nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Izrekom presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K.br.75/24 od 22.11.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je dana 25.02.2024. godine, oko 17.45 časova, u Novoj Pazovi, u ulici ..., naspram kućnog broja ..., kada je kolovoz bio mokar zbog vode na putu, jer je padala kiša, vidljivost zbog sumraka smanjena, zbog delimičnog osvetljenja uličnom rasvetom, neprilagodivši svoju brzinu kretanja vozila pomenutim uslovima na putu i atmosferskim prilikama, suprotno članu 332 stav 2. tačka 7) ZOBS na putevima, u vezi člana 42. stav 1. ZOBS na putevima, upravljao putničkim motornim vozilom marke „...“, reg. oznake ..., krećući se iz pravca Batajnice u smeru ka Staroj Pazovi, a protivno odredbama člana 41. stav 2. tačka 4) ZOBS na putevima Republike Srbije, u stanju potpune alkoholisanosti od 2,54 mg/ml alkohola u organizmu, nepokazujući obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju, kada je bio sposoban da shvati značaj svog dela, kao i da upravlja svojim postupcima, a pri čemu je bio svestan da na taj način time ugrožava javni saobraćaj i dovodi u opasnost živote i telo ljudi, pa je ipak na to pristao, usled čega je prednjim desnim delom svog vozila kojim je upravljao udario pešaka oštećenog, a sada pokojnog BB, koji mu je dolazio sa leve strane i bio okrenut svojom desnom bočnom stranom ka nailazećem vozilu u trenutku primarnog kontakta sa prednjim branikom vozila, odbacivši ga od siline udarca u zemljani kanal pored puta sa desne strane, u smeru kretanja vozila kojim je upravljao, pri čemu je primarni kontakt nakon prednjeg branika vozila sa telom pešaka bio tako što je nabačen na gornji deo vozila, tj. poklopca motora, a nakon toga na prednje vetrobransko staklo i desni stub krova vozila i to na prednje vetrobransko staklo i desni stub krova vozila, nakon čega je odbačen unapred, u desnu stranu, a pri čemu se kretao najmanje od 50 km/h, bez upotrebe kočnica, a istu nezgodu je mogao izbeći skidanjem noge sa papučice gasa laganim kočenjem vozila ili izmicanjem u levu stranu od najmanje 1 metar, blagim usporavanjem vozila ili izmicanjem vozila u levu stranu za najmanje 1,0 metar, a kako do kontakta ne bi došlo, iako je opasnu situaciju stvorio sada pokojni pešak, jer je započeo prelazak ulice u trenutku kada za to nisu postojali bezbedni uslovi, ali se propust okrivljenog ogleda u pogledu nereagovanja na opasnu situaciju tako što je trebao usporiti vozilo i izmaći se u levu stranu kako do kontakta ne bi došlo, pri čemu je okrivljeni bio svestan da usled takve njegove vožnje može nastupiti smrt kod oštećenog, ali je olako držao da do toga neće doći, ili da će to moći sprečiti, pa je usled zadobijenih mehaničkih povreda kod oštećenog BB, a koje se ogledaju u višestrukom nagnječenju tkiva velikog mozga i moždanog stabla nastalih u sklopu povređivanja glave – prelomom krova i osnovice lobanje, kod oštećenog BB i pored ukazane medicinske pomoći nastupila je smrt, a koja je u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa zadobijenim povredama, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi čl. 289 st. 1. KZ.

U konkretnom slučaju, okrivljeni AA je oglašen krivim da je u vreme kada je kolovoz bio mokar zbog vode na putu, jer je padala kiša, a vidljivost zbog sumraka smanjena, zbog delimičnog osvetljenja uličnom rasvetom, nepriladovši svoju brzinu kretanja vozila pomenutim uslovima na putu i atmosferskim prilikama, upravljao putničkim motornim vozilom krećući se iz pravca Batajnice u smeru ka Staroj Pazovi u stanju potpune alkoholisanosti od 2,54 mg/ml alkohola u organizmu, nepokazujući obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju, kada je bio sposoban da shvati značaj svog dela, kao i da upravlja svojim postupcima, a pri čemu je bio svestan da na taj način time ugrožava javni saobraćaj i dovodi u opasnost živote i telo ljudi, pa je ipak na to pristao, pri čemu je okrivljeni bio svestan da usled takve njegove vožnje može nastupiti smrt kod oštećenog, ali je olako držao da do toga neće doći, ili da će to moći sprečiti, kao i da je usled zadobijenih povreda kod oštećenog BB nastupila smrt, a koja je u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa zadobijenim povredama, pri čemu je okrivljeni bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, pa su po oceni Vrhovnog suda navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim.

Činjenica da je u izreci presude navedena odredba člana 332. stav 2. tačka 7) ZOBS ne znači da se u svim navedenim preduzetim radnjama okrivljenog, a naime upravljanje vozilom brzinom koja nije bila prilagođena i nasilničkom vožnjom, stiču elementi prekršaja, iz razloga što su u izreci presude opisani svi elementi bića krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, te je jasno preciziran subjektivni odnos okrivljenog prema izvršenom krivičnom delu, tako što je u odnosu na krivično delo iz člana 289. stav 1. KZ postupao sa umišljajem, a u odnosu na težu posledicu propisanu članom 297. stav 2. KZ postupao iz nehata, jasno su navedene blanketne norme koje je okrivljeni povredio i na taj način precizirano kojih se saobraćajnih propisa okrivljeni nije pridržavao, a to su odredbe člana 41. stav 2. tačka 4) i 42. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Dejana Dobrosavljevića i Nemanje Govedarice, kojima se ističe da opis radnje izvršenja dela ne sadrži elemente predmetnog krivičnog dela i da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi prekršaja, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva branioci okrivljenog ističu da iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka saobraćajne struke Dragana Devića proizilazi da je opasnu situaciju stvorio pešak kada je započeo prelazak ulice u trenutku kada za to nisu postojali bezbedni uslovi, da vozač odnosno okrivljeni nije mogao da uoči pešaka kada je započeo prelazak, kao i da činjenica stanja alkoholisanosti okrivljenog može biti od značaja za utvrđivanje odgovornosti i pravne kvalifikacije dela tek kada bi se na pouzdan način utvrdilo da je okrivljeni postupao protivno članu 23 ZOBS, jer odbrana smatra da se kršenje saobraćajnog propisa od strane okrivljenog AA ne može podvesti pod član 42. stav 1. ZOBS, a kako to stoji u izreci presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom delu branioci okrivljenog suštinski osporavaju utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Branioci okrivljenog ističu i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da je izreka presude nerazumljiva.

Kako povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković