Odbijen zahtev za zaštitu zakonitosti zbog navodnog prekoračenja optužbe i nedozvoljenih dokaza

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 broj 50/17 od 19.04.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Subotici 3K broj 183/15 od 06.03.2017. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Biserka Krpić, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 3) ZKP i povrede člana 441. stav 4. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da nižestepene presude pobija i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacnioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijanu drugostepenu presudu ili da ovu presudu ukine i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA ističe da je pravnosnažnom presudom prekoračen identitet optužbe, obzirom da je u optužnom aktu navedeno da se kritični događaj odigrao u „ulici Jovana Mikića“ i da je bilo „veče“, a u izreci pravnosnažne presude je izmenjeno vreme i mesto kritičnog događaja, a na koji način je prema stavu branioca sud prekoračio granice svog ovlašćenja u smislu izmene identiteta optužbe jer je izmenio „u bitnom smislu“.

Izloženi navodi zahteva, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, po oceni ovoga suda, nisu osnovani.

Ovo stoga, što navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji samo ukoliko je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, između optužnog akta i presude mora postojati subjektivni i objektivni identitet dela. Pri tome, sud je ovlašćen da, u skladu sa rezultatima dokaznog postupka i utvrđenim činjeničnim stanjem, učini izmene činjeničnog stanja u odnosu na elemente, kao što su vreme, mesto ili sredstvo izvršenja krivičnog dela, obzirom da su ovo činjenice koje služe za tačnije određivanje dela. Stoga se optužba ne smatra prekoračenom ukoliko sud u presudi navede tačno vreme izvršenja dela ili ukoliko precizira mesto izvršenja dela, ne izlazeći u bitnom iz činjeničnog osnova optužbe.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je prvostepeni sud u pobijanoj presudi, ne menjajući subjektivni i objektivni identitet optužbe, samo precizirao vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, koji nisu bitni elementi dela, a zbog čega su u tom smislu dozvoljene izmene činjeničnog opisa dela, to po oceni ovoga suda pravnosnažnom presudom nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno nije prekoračen identitet optužbe, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na nedozvoljenim dokazima, jer su svedocima BB, VV, GG i DD predočavane izjave koje su ovi svedoci dali u tužilaštvu, tokom istrage, a koji zapisnici su prema stavu branioca morali biti izdvojeni iz spisa obzirom da okrivljeni u fazi istražnog postupka nije imao branioca.

Izloženi navodi zahteva su, po oceni ovoga suda, neosnovani, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, protiv okrivljenog AA vođen je istražni postupak zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, te za koje delo, shodno odredbi člana 74. ZKP, nije obavezna odbrana. Stoga su se zapisnici sa izjavama svedoka, koje su date tokom istrage, mogli koristiti kao dokaz u postupku, i njihova sadržina se mogla predočavati svedocima koji su ispitivani kasnije na glavnom pretresu. Pri tome, iz spisa predmeta vidljivo je i da je prvostepeni sud na glavnom pretresu održanom dana 09.05.2016. godine doneo rešenje da se iz spisa predmeta izdvajaju zapisnici o glavnom pretresu od 02.06.2015. godine, 02.09.2015. godine, 24.09.2015. godine, 23.10.2015. godine i 06.11.2015. godine, obzirom da su glavni pretresi održani, a okrivljenom nije bio postavljen branilac po službenoj dužnosti iako se radilo o obaveznoj odbrani (obzirom da je okrivljenom optužnim aktom stavljeno na teret krivično delo iz člana 423. stav 3. u vezi stava 1. KZ) te je na ovom glavnom pretresu sud izdvojio sve zapisnike koji su sadržali iskaze date u fazi postupka kada je odbrana bila obavezna, a nije obezbeđena okrivljenom.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Nadalje, u zahtevu se navodi da su svedoci GG i DD dana 09.11.2016. godine saslušani van glavnog pretresa, obzirom da je umesto branioca okrivljenog AA – advokata Biserke Krpić, po zameničkom punomoćju na glavni pretres postupio advokat Danilo Lakićević, te kojom prilikom postupajući sudija nije uvažio zahtev okrivljenog AA koji je insistirao da saslušanju ovih svedoka prisustvuje isključivo njegov izabrani branilac – advokat Biserka Krpić, a usled čega je okrivljeni napustio sudnicu, a postupajući sudija saslušao navedene svedoke van glavnog pretresa.

Po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva ukazuje se na povredu odredaba člana 357. stav 1. ZKP, koja povreda ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povrede odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP), učinjenih u prvostepenom i u postupku pred apelacionim sudom, pa kako napred navedena povreda zakona ne spada u krug taksativno navedenih povreda iz člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Najzad, branilac okrivljenog u uvodu zahteva ističe i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i 441. stav 4. ZKP, međutim, ni za jednu od navedenih povreda zakona branilac ne daje obrazloženje u čemu se konkretno sastoje ove povrede, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom delu zahtev nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP i tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno iz razloga što nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić